• Još 30.000 dece u Srbiji u apsolutnom siromaštvu zbog ekonomske krize

    Broj građana Srbije koji žive u apsolutnom siromaštvu, što znači da imaju problem da zadovolje osnovne potrebe, uključujući nabavku hrane, porastao je pod uticajem ekonomske krize nastale nakon rata u Ukrajini. Očekuje se da će tokom 2023. godine 12 odsto stanovništva živeti u apsolutnom siromaštvu, što je više od 800.000 građana. Pri tome posebno su […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Još 30.000 dece u Srbiji u apsolutnom siromaštvu zbog ekonomske krize
    Foto: Pixabay

    Broj građana Srbije koji žive u apsolutnom siromaštvu, što znači da imaju problem da zadovolje osnovne potrebe, uključujući nabavku hrane, porastao je pod uticajem ekonomske krize nastale nakon rata u Ukrajini.

    Očekuje se da će tokom 2023. godine 12 odsto stanovništva živeti u apsolutnom siromaštvu, što je više od 800.000 građana.

    Pri tome posebno su ugroženi deca i stariji. Analize pokazuju da je usled ekonomske krize još 30.000 dece u Srbiji, i to u najboljem slučaju, upalo u apsolutno siromaštvo.

    Povećanje siromaštva se vidi i među najstarijima. Više od deset odsto osoba starijih od 65 živelo je u apsolutnom siromaštvu tokom 2022. godine, a predviđa se da će ovaj procenat nastaviti da raste i da će 2023. godine iznositi 12,8 odsto.

    Ovo su samo neki od podataka koje su tokom konferencije za novinare „Uticaj rata u Ukrajini na najugroženije grupe stanovništva u Srbiji“ iznele profesorka Franciska Gasman, sa Mastriht univerziteta, i ekonomistkinja Lidija Kuzmanov.

    Njih dve bile su deo projekta „Jačanje socijalne zaštite u Srbiji kroz uvođenje elemenata za reagovanje na krizne situacije“.

    Projekat zajednički sprovode UNICEF, UNFPA, uz učešće UNHCR-a i blisku saradnju sa predstavnicima Vlade Srbije i domaćih i međunarodnih organizacija.

    Tokom predstavljanja projekta izneti su i podaci dobijeni u istraživanju Unicefa koji su pokazali da se porodice sa decom osećaju pogođenije ovom poslednjom krizom nego pandemijom.

    Ana Prodanović iz UNICEF-a je objasnila da nalazi otkrivaju da se promenila struktura potrošnje te da se proporcionalno više novca troši na hranu i druge esencijalne potrebe.

    Roditelji takođe više primenjuju strategije preživljavanja, što znači da ili traže dodatan posao, ili troše ušteđevinu, ili uzimaju pozajmice. – objasnila je Prodanović dodajući da se sada u porodicama oseća veća zabrinutost.

    Osvrćući se na nalaze dobijene tokom projekta Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, kazala je da se i u Srbiji vidi globalni trend da „bogati postaju bogatiji, a siromašni sve siromašniji“.

    Ona je upozorila da su posebno ugrožene porodice sa malom decom, stariji, izbeglice, Romi, osobe sa invaliditetom…

    Kako je navela, u ovom trenutku neophodno je da prioritet postanu socijalni mehanizmi i mere zaštite za najugroženije.

    Žakob je pročitala i „Poziv na akciju“ kojim se, između ostalog, Vlada poziva da usvoji zajedničko ministarsko obećanje o opredeljenosti da unapredi svoje napore na progresivnom okončanju siromaštva, kao i da se poveća finansiranje programa socijalne zaštite i sprovođenja politika koje su usmerene na ugrožene populacije.

    Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji, podsetila je da je prema rezultatima poslednjeg popisa Srbija izgubila skoro pola miliona stanovnika.

    Postoji potreba da se uloži u svako dete. Cena neulaganja biće visoka u budućnosti. Siromaštvo u detinjstvu ostavlja ozbiljne posledice na razvoj. –  upozorila je Kostadinova istakavši da je stopa siromaštva među decom porasla sa 10,6 dosto na 13,8 osto.

    Ona je kazala da su najugroženija deca koja žive u velikim porodicama, seoskim sredinama kao i romskim naseljima.

    Na konferenciji je govorila i specijalna savetnica u Vladi zadužena za agendu 2030. Slavica Đukić Dejanović, koja je navela da će, prema procenama, do 2030. godine u Srbiji biti najmanje 22 odsto starijih od 65 godina, odnosno da će svaki četvrti stanovnik biti stariji od 65 godina.

    Osvrćući se na projekat, Slavica Đukić Dejanović je kazala da nema društva koje može biti pošteđeno globalne krize ali da se kriza različito manifestuje u različitim zemljama i među različitim grupama.

    Siromaštvo ima celoživotne posledice, koje se često prenose sa generacije na generaciju; međutim, ono nije ni neizbežno niti otporno na fokusirane napore. Kroz doslednu pažnju i koordinisano delovanje, siromaštvo se može smanjiti, pa čak i iskoreniti. –  rekla je Đukić Dejanović.

    Nisu svi podjednako ugroženi

    Šefica kancelarije Populacionog fonda UN Borka Jeremić upozorila je tokom konferencije da tokom vanredne situacije nisu sve ugrožene grupe pod istim rizikom kao i da se pojavljuju nove društvene grupe koje postaju ranjive.

    U okviru projekta, UNFPA je dodelio jednokratnu finansijsku pomoć za više od 70, većinski jednočlanih staračkih domaćinstava, a iz razgovora sa korisnicima dobili smo komentare da bi ovakvu vrstu pomoći trebalo češće organizovati. – rekla Jeremić.

    S druge strane, šefica odeljenja za zaštitu izbeglica u Visokom komesarijatu za izbeglice UN (UNHCR) Eldira Baka Pečo istakla je da „u nastojanjima da poboljšamo položaj svih ugroženih grupa u srpskom društvu, moramo zajednički osigurati da prinudno raseljena, interno raseljena i lica bez državljanstva ne budu izostavljena.

    Izvor: Danas

    IN Medija

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija