Kada potražiti stručnu pomoć psihologa ili psihoterapeuta

Dobar prijatelj ili podržavajući član porodice, od nemerljivog su značaja kada se nađemo u situaciji da nam je potrebna podrška, razgovor, uteha. Međutim, baš zbog toga što nas te osobe vole i štite – imaju emocije prema nama, teško da mogu biti objektivni i pomoći nam da zaista rešimo neki problem.

Sve do nedavno vladalo je mišljenje da samo psihički bolesne osobe odlaze kod psihologa/psihoterapeuta. Na svu sreću, naše društvo polako počinje da prihvata činjenicu da je mentalno zdravlje podjednako važno kao i fizičko zdravlje, te su razlozi dolaska na psihoterapiju ne samo prevazilaženje određene teškoće ili izazova, nego sve češće i želja da ojačamo svoje resurse ili unapredimo svoj lični rast i razvoj.

Povod za odlazak na psihoterapiju može biti bilo šta što ometa naše funkcionisanje, sputava nas u postizanju ciljeva ili nas drži zaglavljenim u mestu već duže vreme. Dakle, ne mora neko imati dijagnozu da bi potražio pomoć psihologa ili psihoterapeuta.

Osobe koje imaju veću sposobnost introspekcije, odnosno veću sposobnost sagledavanja i imenovanja svojih emocionalnih i psihičkih stanja, su osobe koje najčešće prepoznaju potrebu za stručnom pomoći.

Svi različito gledamo na iste stvari i svi se na svoj način nosimo sa onim što nam se dešava (ili se ne dešava, a trebalo bi).

Neko će, kada mu baš i ne ide, otići u kafanu i napiti se.

Neko će plakati i po deseti put prijatelju „vrteti“ istu problematiku tražeći savet.

Neko će da mrzi celi svet i povući će se u sebe.

Neko će se prejedati… Neko će otići u anoreksiju.

Neko će postati (veći) vernik.

Neko će otići kod lokalne vračare da mu salije stravu.

I sve je to u redu – ako pomaže i ako je to jedino što možete ili želite u tom trenutku ili možda u tim danima. Ali, ako neko neželjeno stanje traje već duži vremenski period i više ne možete i nećete sami da se borite sa tim, onda je dobro rešenje potražiti stručnu pomoć.