Letnje računanje vremena
Letnje računanje vremena počinje 31.marta i traje do nedelje 27. oktobra.
U noći sa subote, 30. marta, na nedelju, 31. marta, kazaljke se pomeraju sa 2 sata ujutro na 3 sata ujutro.
Poslednja nedelja marta je početak letnjeg računanja vremena, pomeranjem časovnika za jedan čas unapred, vreme u 2 računaće se se kao 3.. Ovaj sistem računanja vremena u Srbiji primenjuje se od 1983 godine.
Sve zemlje Evrope u isto vreme pomeraju kazaljke na satu, obzirom da se Evropska unija prostire kroz tri vremenske zone, svi satovi u EU menjaju se u istom trenutku odnosno u 01:00 UTC, što znači u Srbiji u 2 sata ujutru. Zanimljivo je da samo tri zemlje i to Island, Belorusija i Rusija ne koriste letnje vreme za računanje vremena.
Za pomeranje kazaljki sata zaslužan je novozelandski entomolog George Vernon Hudson. Hudson je na temelju svojih istraživanja o prilagođavanju života u različitim uslovima došao do zaključka da čoveku više odgovara život danju nego noću.
Zbog toga je 1895. godine predložio da se kazaljke na satu pomere dva sata unapred kako bi se u toku leta iskoristilo više dnevne svetlosti.
Letnje računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u oktobru.
Zimsko vreme počinje oko pet nedelja nakon jesenje ravnodnevice. A to znači da je letnje vreme nešto duže i traje oko 7 meseci. Ono je korišćeno prvi put tokom Prvog svetskog rata, ponovo tokom Drugog svetskog rata kao način štednje uglja. Širom Evrope pa i u Srbiji je usvojeno tokom 1970-ih kao rezultat energetske krize.