Libeeri – prva kraft pivara u Inđiji

Kraft Pivara “Libeeri” prva je nezavisna porodična pivara u Opštini Inđija. Nastala je pre 7 godina u Inđiji kao porodična “fora”, a zvanično je registrovana u februaru 2018. godine, da bi potom proizvodnja bila preseljena u obližnji Krčedin.

– Pivo smo počeli da kuvamo na neki način slučajno. Sve do tada mi u kući uopšte i nismo bili neke pivopije, kaže za IN Medija Ivan Sabo, vlasnik pivare “Libeeri”.

Kako kaže, prvobitna ideja je potekla od njegovog oca, koji je hteo da pravi viski, ali ga je zaintrigirao Ivanov predlog da se prebace na pivo.

– Posle nekih šest meseci provedenih na internetu, istražujući razne načine kuvanja piva, početkom 2014. godine napravili smo našu kućnu pivaru i krenuli u akciju, kaže Ivan.

Ali nije sve išlo glatko i potrajalo je dok porodična “fora” nije postala porodični “biznis”. Internet je bio ključan za učenje, ali trebalo je izabrati opremu, dobavljače, ali i doći do pravog recepta, za šta je bilo potrebno nekoliko godina upornog eksperimentisanja. Tek 2017. godine odlučuju da se posvete novom biznisu, preduzeće osnivaju naredne godine, ali su prvo pravo pivo skuvali tek 2019. godine.

– Oprema je uvezena iz Kine. Kapacitet kuvanja je 1.000 litara, dok su trenutni kapaciteti fermentora 10.000 litara, s tim što smo u fazi realizacije proširenja kapaciteta za odležavanje piva, kaže Ivan i dodaje da je “Libeeri” izrasla u “nezavisnu porodičnu pivaru u pravom smislu te reči”.

Trenutno, “Libeeri” proizvodi tri vrste piva: Pilsner, IPA i Stout. Ivan kaže da je u planu i širenje linije proizvoda, ali da je pandemija virusa korona usporila realizaciju. Svako ograničavanje radnog vremena ugostiteljskih objekata, koji su za “Libeeri” osnovni kanal prodaje, utiče i na prodaju piva. Ali ne odustaju.

– Mi verujemo da svako zaslužuje kvalitet i zato pravimo piva koja se piju, a ne samo degustiraju. Recepti se uvek usavršavaju. Super stvar sa kraft pivom je ta što je eksperimentisanje uvek dobrodošlo. Toliko je stilova i mogućnosti da svako može pronaći ono pravo pivo za sebe, zaključuje Ivan.

Kako da napravite svoje pivo?

Proizvodnja piva je jednostavan proces i svako ga može napraviti kod kuće. Ceo proces traje 20-tak minuta, a pivo koje možete piti dobijate za mesec dana. Neophodna vam je osnovna oprema koju lako i jeftino možete pronaći, zatim šporet, lonac… i strpljenje.

A kako je naš kolega novinar Branislav Grković odlučio da pravi pivo kod kuće, kako je to izgledalo i koliko je novca potrošio možete pronaći u reportaži objavljenoj pre nekoliko godina na N1 portalu.

On kaže da je za osnovnu aparaturu dao oko 50 evra  i da za te pare dobijate sve što je neophodno za pravljenje kućnog piva: fermentator, termometar, pivski aerometar, menzuru, čepove za flašu, aparat za stavljanje čepova na flašu, četku za pranje flaša, sredstvo za dezinfekciju.

Za kuvanje piva potreban je i veći lonac. Grković preporučuje onaj od 30 litara, koji može da se kupi i za 4.500 dinara, ali kaže da može da bude i nešto manji. Dodaje da postoje i specijalni, električni lonci za pivo, čija cena zavisi od veličine i marke, a da za najkvalitetniji važi „Grainfather“, kog na našem tržištu nema.

– Pivo možete da kuvate i na ringli, ali pošto je za kuvanje piva bitna konstantna temperatura, ja sam odlučio da kupim i gorionik. Lakše je i brže na njemu, tako da gorionik košta oko 5.000 dinara i plinska boca još toliko. Kod kuvanja piva bitno je da se u jednom momentu brzo ohladi. Ako nemate hladnjak, koji košta oko 100 evra, to možete da radite u kadi s hladnom vodom i ledom, kaže Grković i dodaje da je u aparaturu ukupno uložio oko 150 evra.

Pivo se pravi od četiri osnovna sastojka: slad, hmelj, pivski kvasac i voda.

– Koliko čega i u kom odnosu – zavisi koje pivo kuvate. U mom slučaju to je bilo 5kg slada (dve vrste), 30-40 grama hmelja (dve vrste) kesica kvasca i voda. Neki odnos za kuvanje bio bi da na 1 kg slada ide 3,6 litara vode. 5kg slada je količina koja može da se skuva u loncu od 30 litara, od čega sam na kraju dobio oko 16 litara piva, objašnjava Grković, dodajući da je prva znanja stekao zahvaljujući vlasnicima drugih kraft pivara, koji su mu objasnili proceduru, ali i sajtu Brewer’s friend gde je našao prve recepte.

Kombinacijom više vrsta sladova dobijaju se boja i penušavost, hmelj služi da da gorčinu i aromu, a za nijansiranje ukusa važno je i koju ćete vrstu kvasca, od mnogo njih, odabrati.

Osnovni recept za pravljenje piva kod kuće prenosimo sa sajta Majstor za pivo:

Potrebni su ti osnovni set opreme koji sadrži fermentor, zatim jedan pivski Starter set (ekstrakt slada i hmelja) i dekstroza (može i običan šećer).
Sa sredstvom za dezinfekciju dobro isperi sav pribor (fermentor, flaše, krunske čepove, …). Zagrej pivski Starter set u šerpi tople vode 10 minuta da se ekstrakt omekša. Sipaj ceo sadržaj pivskog seta i dekstrozu u 2 do 3 litra ključale vode i dobro izmešaj. Sipaj u fermentor, i dodaj hladne vode do pune količine u zavisnosti od piva koje se pravi.
Kada se temperature sladovine u fermentoru spusti na oko 20°C, dodati kvasac iz kesice koji se dobija u Starter setu. Ostaviti fermentor na sobnoj temperaturi (20°C) oko 7 dana.
Kada je fermentacija završena, pivo se iz fermentora sipa u flaše i doda se mala količina šećera (dekstroze) prema uputstvu. Flaše se čuvaju 2 nedelje na sobnoj temperaturi, a zatim 2 nedelje na hladnom (za neka piva malo duže).
Ovako pripremljeno pivo može da se čuva godinu dana. Na ovaj način si napravio oko 20 litara piva, u zavisnosti od tipa Starter seta koji izabereš. Naravno, ništa te ne sprečava da posle prve fermentacije probaš neko drugo pivo.

Kao i svakog prvog petka u avgustu, danas se obeležava Svetski dan piva, omiljenog alkoholnog pića većine građana Srbije.

Autor: N. Radišić