Međunarodni dan mentalnog zdravlja obeležen u Inđiji

Danas se obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja, najučestaliji su anksiozni i depresivni poremećaji. Tim povodom u Kulturnom centru Inđija održava se profesionalna konferencija povodom svetskog dana mentalnog zdravlja pod nazivom “Zdravo starenje u prekograničnoj oblasti – HEAL” .

Ovaj projekat je izrađen uz finansijsku podršku Evropske unije. U realizaciji učestvuju Crveni krst Vojvodine, Crveni križ Federacije Bosne i Hercegovine, Crveni krst Inđija i Fond „Evropski poslovi” Autonomne pokrajine Vojvodine.

Širom sveta svaka osma osoba, ili 970 miliona ljudi, živi sa značajnim mentalnim teškoćama, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Uprkos tome što živimo u vremenu neviđenog napretka u nauci, tehnologiji i medicini, prema vodećem medicinskom časopisu „Lancet”, sve zemlje u svetu suočavaju se sa različitim izazovima u vezi sa mentalnim zdravljem.

Mentalno zdravlje je osnovno ljudsko pravo za sve. Svako, ko god bio i gde god da se nalazi, ima pravo na najviši mogući standard mentalnog zdravlja. Ovo uključuje pravo na zaštitu od rizika za mentalno zdravlje, pravo na dostupno, pristupačno, prihvatljivo i kvalitetno lečenje i negu, kao i pravo na slobodu, nezavisnost i uključivanje u zajednicu.

Dobro mentalno zdravlje je od vitalnog značaja za naše opšte zdravlje i blagostanje. I pored toga, jedan od osam ljudi širom sveta živi sa mentalnim zdravstvenim problemima, koji mogu uticati na njihovo fizičko zdravlje, blagostanje, način na koji se povezuju sa drugima i njihov život. Stanja poremećaja mentalnog zdravlja, takođe, pogađaju sve veći broj adolescenata i mladih.  

Stanje mentalnog zdravlja nikada ne bi trebalo da bude razlog za lišavanje ljudskih prava ili za isključenje iz odlučivanja o sopstvenom zdravlju. Ipak, širom sveta, ljudi sa mentalnim zdravstvenim problemima i dalje doživljavaju širok spektar kršenja ljudskih prava. Mnogi su isključeni iz života u zajednici i diskriminisani. Veliki broj ljudi ne može pristupiti zdravstvenoj zaštiti koja im je potrebna.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nastavlja da radi sa svojim partnerima kako bi osigurala da se mentalno zdravlje ceni, unapređuje i štiti, i da se preduzmu hitne mere kako bi svi mogli da ostvare svoja ljudska prava i pristup kvalitetnoj zaštiti mentalnog zdravlja koji su im potrebni.

Ključne činjenice

• Na globalnom nivou jedna od sedam osoba uzrasta od 10 do 19 godina ima neki mentalni poremećaj.
• Na globalnom nivou se procenjuje da se svake godine gubi 12 milijardi radnih dana zbog depresije i anksioznosti.
• Na globalnom nivou se procenjuje da od depresije pati 5% odraslih i 6% starijih od 60 godina.
• Depresija, anksioznost i poremećaji ponašanja su među vodećim uzrocima bolesti i invaliditeta među adolescentima.
• Samoubistvo je četvrti vodeći uzrok smrti kod mladih uzrasta od 15 do 29 godina.
• Loše radno okruženje (uključujući stres, preopterećenost poslom, nove rizike na radnom mestu) predstavlja rizik za mentalno zdravlje.
• Preko 20% odraslog stanovništva starijeg od 60 godina pati od nekih mentalnih i neuroloških poremećaja.
• 1 od 8 ljudi na svetu živi sa mentalnim poremećajem.
• Mentalni poremećaji uključuju značajne poremećaje u razmišljanju,

emocionalnoj regulaciji ili ponašanju.

• Postoji mnogo različitih vrsta mentalnih poremećaja.
• Postoje efikasne mogućnosti prevencije i lečenja.
• Većina ljudi nema pristup efikasnoj nezi.

Ko je u opasnosti od razvoja mentalnog poremećaja?

U bilo kom trenutku, skup individualnih, porodičnih, društvenih i strukturalnih faktora može se kombinovati da bi zaštitili ili narušili mentalno zdravlje. Iako je većina ljudi otporna, ljudi koji su izloženi nepovoljnim okolnostima – uključujući siromaštvo, nasilje, invaliditet i nejednakost – su u većem riziku. Zaštitni i rizični faktori uključuju individualne psihološke i biološke faktore, kao što su emocionalne veštine, kao i genetske činioce. Na mnoge faktore rizika i zaštitne činioce utiču promene u strukturi i/ili funkciji mozga.

Zdravstveni sistemi i socijalna podrška

• Zdravstveni sistemi još uvek nisu adekvatno odgovorili na potrebe osoba sa mentalnim poremećajima i nemaju dovoljno sredstava. Širom sveta postoji veliki jaz između potrebe za lečenjem i ostvarenog lečenja.
• Ljudi sa mentalnim poremećajima, takođe, zahtevaju društvenu podršku, uključujući podršku u razvoju i održavanju ličnih, porodičnih i društvenih odnosa. Ljudima sa mentalnim poremećajima može biti potrebna podrška za obrazovne programe, zapošljavanje, stanovanje i učešće u drugim značajnim aktivnostima. 

Ključne poruke ovogodišnje kampanje

• Dobro mentalno zdravlje je sastavni deo našeg ukupnog zdravlja i blagostanja.

Dobro mentalno zdravlje nam omogućava da se nosimo sa izazovima, povežemo se sa drugima i napredujemo tokom celog života. 

Stanja mentalnog zdravlja su značajna pretnja za dobrobit mladih ljudi. 

Stanja mentalnog zdravlja pogađaju jednog od sedam adolescenata širom sveta, a depresija se pojavljuje kao vodeći uzrok bolesti i invaliditeta adolescenata.

Kvalitetne usluge mentalnog zdravlja i podrška u zajednici su od ključne važnosti za našu budućnost.

Mentalno zdravlje i blagostanje su od suštinskog značaja za uživanje u dobrom i smislenom životu. Od vitalnog je značaja osigurati da svako može pristupiti uslugama mentalnog zdravlja i podršci u zajednici. Posebno, pristup podršci i resursima za mentalno zdravlje u ranom životu može doprineti zdravlju i dobrobiti mladih ljudi i odraslih u kasnijem životu. Ovo treba promovisati kao prioritet u svim zemljama.

Mentalno zdravlje je univerzalno ljudsko pravo.

Ljudska prava su univerzalna i služe za unapređenje i zaštitu prava ljudi na dostojanstvo, autonomiju i uključivanje u zajednicu.

Moramo da eliminišemo stigmu i diskriminaciju oko mentalnog zdravlja.

Svi imamo pravo da živimo svoje živote bez stigme i diskriminacije na mestima kao što su škole i radno okruženje. 

Prepoznavanje mentalnog zdravlja kao univerzalnog ljudskog prava osnažuje ljude da se zalažu za svoja prava – i za prava drugih.

Ako ljudi nisu svesni svojih ljudskih prava, nisu u stanju da se za njih zalažu. Uključivanjem ljudi sa životnim iskustvom u proces donošenja odluka o pitanjima mentalnog zdravlja, može se pozitivno uticati na promenu  politike, zakona i na planiranje usluga.

Svako ima pravo na pristup kvalitetnoj zaštiti mentalnog zdravlja.

Pošto je mentalno zdravlje univerzalno ljudsko pravo, svi imamo pravo na pristup kvalitetnom tretmanu koji zadovoljava naše potrebe i poštuje naša prava tokom celog života.

Svi imamo pravo da živimo nezavisno i da budemo uključeni u zajednicu.

Ljudi moraju imati pristup dobrim uslugama mentalnog zdravlja, kao i obrazovanju, stvaranju prihoda, mogućnostima stanovanja i socijalnoj podršci da bi živeli samostalno i bili uključeni u svoje zajednice.

Možda znate šta mislite – ali da li znate svoja prava? Um svake osobe je divan, složen i drugačiji. Ali naša prava su ista.

Poznavajući svoja prava na mentalno zdravlje, možete se zalagati za ono što je ispravno – za vas i za druge.

U isto vreme, pružanje usluga u očuvanju mentalnog zdravlja nije u skladu sa potrebama osoba koje pate od mentalnih poremećaja, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Stigma i diskriminacija i dalje predstavljaju prepreku socijalnom uključivanju i pristupu adekvatnoj zaštiti mentalnog zdravlja.

Ljudi često brinu samo o svom fizičkom zdravlju, zapostavljajući mentalno zdravlje. Kao što se mogu javiti problemi sa fizičkim zdravljem, svakome se mogu desiti problemi sa mentalnim zdravljem koji se uz adekvatnu pomoć i podršku mogu prevazići. Važno je imati svest o tome da svakodnevni život u različitim aspektima može da predstavlja izazov i poteškoću za pojedinca, a da određen vid zaštite predstavlja izdvajanje vremena za bavljenje sobom – svojim osećanjima. Pored razgovora sa bliskim osobama (porodicom, prijateljima) ponekada nam je potrebna i stručna pomoć. Potrebno je razgovarati o mentalnom zdravlju kako ovaj pojam ne bi bio pogrešno shvaćen i predstavljao tabu temu. Plašeći se stigmatizacije, ljudi često ne potraže stručnu pomoć i na taj način zapostavljaju svoje mentalno zdravlje.

Promocija mentalnog zdravlja je stoga važan deo sveukupne promocije zdravlja i podrazumeva aktivnosti koje treba da obezbede podržavajuće okruženje za zdrave stilove života, fizičko i mentalno zdravlje. Promocija mentalnog zdravlja takođe podrazumeva edukativan rad sa stanovništvom na svim nivoima (počev od najmlađeg uzrasta), kao i podizanje nivoa svesti o važnosti razumevanja problema mentalnog zdravlja i značaja koje ono ima za celokupni razvoj društva.

Svake godine se povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja u Republici Srbiji organizuju različite zdravstveno promotivne aktivnosti kao što su tribine, okrugli stolovi, izložbe, radionice, interaktivna predavanja.

Izvor: who.int , Zavod za mentalno zdravlje Vojvodine, IN Medija