Na izbornoj listi za parlamentarni izbore SNS-a, dva kandidata iz Inđije

Na listi kandidata Srpske napredne stranke na parlamentarnim izborima 17. decembra nalaze se dvoje iz opštine Inđija.

Ukoliko ova stranka ostvari povoljan rezultat, Inđiju će predstavljati Marijan Rističević i Dragana Radinović.

Za razliku od Rističevića,koji je bio jedan od najakrtivnijih narodnih poslanika, mandat Dragane Radinović je obležila činjenica da se ni jednom nije javila za reč.

Dragan Radinović

Dragana Radinović iz Krčedina se još jednom našla na listi Srpske napredne stranke za kandidata na parlamentarnim izborima zakazanim za 17. decembar. Ona se na listi nalazi na broju 98.

Rođena je 1976. godine. Živi u Inđiji, Krčedinu.Po zanimanju je inženjer prehrambene tehnologije.

Od 2006. godine zaposlena je u preduzeću „Monus“ Zemun – „DIM“ Inđija u Sektoru kontrole kvaliteta, prvo kao prijemni kontrolor, a zatim kao šef prijemne kontrole.

Pohađala je seminare iz oblasti primene sistema menadžmenta kvaliteta prema JUS ISO 9001 i SCS ISO/IEC 17025 i stekla diplomu Internog proveravača uz aktivno učestvovanje kao član tima za internu proveru celog preduzeća i akreditovane hemijske laboratorije preduzeća „Monus“.

Članica je Srpske napredne stranke i poverenik MO Krčedin. Od 2016. do 2020. godine obavljala je funkciju zamenika predsednika opštine Inđija.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić – za našu decu”.

Prema statistici Otvorenog parlamenta, Dragana Radinović je u toku mandata 380 puta glasala „ZA“ dok ni jednom „Protiv“. Takođe, narodna poslanica iz Krčedina u svom mandatu ni jednom nije bila suzdržana. Za vreme rada u Narodnoj skupštini, Dragana Radinović predložila je jedan Zakon. Za dve godine koliko je bila poslanik u Narodnoj skupštini ni jedno pitanje joj građani nisu uputili.

Kada je reč o članstvu u radnim telima, Dragana Radinović je bila član tri Odbora i to: Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i Odbor za zaštitu životne sredine.

Dragana Radinović, narodni poslanik SNS-a koji ćuti

Marijan Rističević

Marijan Rističević je bio narodni poslanik pet puta do sada. Prvi put je izabran za poslanika u petom sazivu, od 2001. godine, naredni u devetom sazivu, 2012. godine, a zatim i u naredna tri skupštinska saziva, tako da je na funkciji narodnog poslanika neprekidno od 2012. godine do danas.

U petom sazivu bio je predsednik poslaničkog kluba KV – Srpski pokret otpora sa Kosova, mandat mu je poništen 2003. godine nakon što je njegova stranka isključena iz Koalicije Vojvodina, čiji deo je bila.

U 11. sazivu bio je predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i zamenik člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu lokalnu samoupravu.

U 12. sazivu bio je predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, kao i član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Tokom 12. saziva redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 600 sati, 126 puta se obraćao u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja nije učestvovao, a u traženju obaveštenja i objašnjenja učestvovao je jednom. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 343 puta, od čega je za 331 akt glasao “za”, a za 4 se izjasnio kao “uzdržan”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 29. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE. Predsednik je Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, član Odbora za zaštitu životne sredine, i zamenik člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Takođe, član je i Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

BIOGRAFIJA

Rođen 1. marta 1958. u Novim Karlovcima. Završio je Višu školu organizacije rada.

Od 1979. do 1985. radio je u Industriji motora i traktora (IMT), a od 1986. se bavi zamljoradnjom na svom imanju.

Tokom 2000. godine privođen je dva puta kao aktivista Otpora.

U septembru 2004. godine izabran je za predsednika Skupštine Opštine Inđija, a 5. oktobra 2007. godine je smenjen sa ove funkcije, pošto je optužen da je povredio Poslovnik.

Od osnivanja 1990. godine član je Narodne seljačke stranke, koja je 1996. prerasla u Koaliciju Vojvodina, gde je vršio funkciju sekretara. Godine 2003. iz Koalicije je isključena Narodna seljačka stranka, a sa njom i Rističević. Od 2002. godine predsednik je Narodne seljačke stranke.

Dva puta je učestvovao na predsedničkim izborima u Srbiji. Prvi put na neuspelim izborima u novembru 2003. kada je zauzeo četvrto mesto sa 72.105 ili 2,86 odsto glasova birača, zatim i na predsedničkim izborima u junu 2004. kada je osvojio 10.198 ili 0,33 odsto glasova birača.

Član je Upravnog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Živi u Novim Karlovcima kod Inđije.

Izvor: Otvoreni parlament, Istinomer