Od izbijanja telefona do pretnji smrću: IFJ o napadima na Verana Matića

Veran Matić, osnivač Radija i Televizije B92, 17. juna snimao je javni skup ispred Skupštine Srbije kada mu je, prema navodima IFJ-a, jedna osoba izbila telefon iz ruke.

Matić je rekao da je novinar, ali mu je telefon vraćen tek nakon intervencije Đorđa Prelića, bivšeg vođe navijačke grupe Alkatraz i jednog od osuđenih za ubistvo francuskog fudbalskog navijača Brisa Tatona 2009. godine.

Prelić je, kako se navodi, nakon toga rekao Matiću da mu je emisija „Insajder“ na B92 „uništila život“.

IFJ navodi da je Matić njegove reči shvatio kao pretnju, imajući u vidu atmosferu u kojoj su, prema toj organizaciji, pretnje novinarima i pritisci na medije postali učestali.

-Mesecima je Matić bio izložen kontinuiranim kampanjama ciljanja i diskreditacije na prorežimskim televizijama i putem više od 30 veb-sajtova.- navodi se.

Prema tekstu IFJ-a, nakon što je Matić prijavio napad, Informer, Alo i Novosti objavili su snimke sa skupštinske bezbednosne kamere, uz tvrdnje da oni dokazuju da je Matić bio napadač.

U nastavku kampanje, kako se navodi, ispod Matićeve fotografije na društvenoj mreži X pojavila se poruka:

-Hajde da odsečemo glavu hidri.-

Ubrzo su usledile i poruke u kojima se, prema IFJ-u, pozivalo na njegovo vešanje i javno žrtvovanje, uz pitanja o tome gde živi.

IFJ navodi da su od početka godine Matić i članovi njegove porodice dobili desetine pretnji smrću, kao i da je novinar bio izložen stotinama uvreda i laži na društvenim mrežama. U tekstu se navodi i da su ga vređali i pretili mu na ulici, kao i da je gurnut u incidentu opisanom kao „nesreća“.

Film o Matiću i nova kampanja

IFJ kao vrhunac kampanje navodi propagandni film Centra za društvenu stabilnost, u kojem je Matić označen kao strani agent koji je „prodao“ Kosovo.

Film je, prema navodima IFJ-a, emitovan na dva nacionalna prorežimska emitera, a promovisalo ga je više od 25 prorežimskih portala.

U tekstu se navodi da je sud u Novom Sadu odbio da zabrani emitovanje filma.

IFJ posebno izdvaja objavu Centra za društvenu stabilnost na mrežama X i Instagram:

-Ako neko od vas vidi Verana Matića u narednih mesec ili dva, recite mu da nije jedini (pseudo) novinar koji je pustio bradu i da treba da bude malo strpljiviji — nastavak uskoro…-

IFJ ovu poruku u srpskom kontekstu ocenjuje kao direktnu pretnju smrću.

Napadi na novinare i nekažnjivost

U tekstu se navode i podaci o napadima na novinare u Srbiji.

Prema podacima NUNS-a, u julu 2026. zabeleženo je 19 slučajeva napada i pretnji novinarima. Fondacija Slavko Ćuruvija zabeležila je 106 verbalnih napada državnih zvaničnika.

Prema zvaničnim evidencijama Vrhovnog javnog tužilaštva, u poslednje dve i po godine samo 12 od 271 zabeležene pretnje i napada na novinare rezultiralo je pravosnažnim sudskim presudama, navodi IFJ.

U tekstu se navodi i da su brojne novinarke u različitim gradovima Srbije bile izložene pretnjama smrću, pretnjama seksualnim nasiljem i onlajn mizoginim kampanjama zbog svog izveštavanja.

IFJ navodi da je u poslednje dve godine šest novinara bilo primorano da napusti zemlju, kao i da je Matić svakom od njih pomogao.

Matić decenijama u zaštiti novinara

IFJ podseća na Matićevu novinarsku karijeru dugu gotovo četiri decenije.

Godine 1989. Matić i njegove kolege osnovali su Radio B92, pozivajući se na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima kao osnivački dokument. IFJ navodi da je policija 1991. godine provalila u redakciju B92, dok je tokom NATO bombardovanja 1999. godine Matić uhapšen, a mediji bili primorani da rade sa tajnih lokacija.

Signal B92 tada je, prema tekstu, prebacivan na Rumuniju i Bosnu, dok je tajni signal u Beogradu ponovo uključen nakon pada režima Slobodana Miloševića.

Zbog doprinosa istraživačkom novinarstvu i pokretanja emisije „Insajder“, Matić je od 2011. do 2016. godine bio pod 24-časovnom policijskom zaštitom.

Godine 2013. pokrenuo je Komisiju za istraživanje ubistava novinara, sa zahtevom da se ubistva novinara istraže i procesuiraju.

Na napade na Matića reagovale su, kako navodi IFJ, brojne međunarodne i regionalne organizacije za zaštitu slobode medija. IFJ i Evropska federacija novinara (EFJ) poslali su upozorenje Platformi Saveta Evrope, SafeJournalists je zatražio krivično gonjenje, dok su IPI, RSF i MFRR nakon martovske misije u Beogradu ocenili da je dalja eskalacija opasno verovatna.

Predstavnik OEBS-a za slobodu medija Jan Bratu film Centra za društvenu stabilnost nazvao je direktnom pretnjom smrću.

Kancelarija komesarke EU za proširenje Marte Kos ocenila je da je veoma zabrinjavajuće što je Matić izložen napadima zbog svog rada, dok je Evropski parlament osudio nasilje u oktobru 2025. godine.

IFJ zaključuje da, uprkos reakcijama međunarodnih organizacija, nije došlo do promene.

-Nekažnjivost u Srbiji nije sudski ‘zaostatak’. To je državna politika, a svaka nekažnjena pretnja je poziv na sledeći kriminalni napad.- navodi se.

Na kraju teksta IFJ postavlja pitanje:

-Veran Matić je trideset sedam godina osiguravao da neko reaguje kada je novinar u zemlji napadnut. Kada napadi na Matića dolaze iz oštrih kandži režima i njegovih sledbenika, ko će osigurati njegovu bezbednost?-