Počela kampanja za suzbijanje dečijih brakova

Danas je u prostoru Dorćol Plac-a u Beogradu, najavljen  početak kampanje “Ne žuri da odrasteš! Detinjstvo, ne brak!” koja se sprovodi u cilju prevencije i eliminacije dečjih brakova u Srbiji i poboljšanja položaja Romkinja.

Tom prilikom učesnici su potpisali izjavu o saradnji na prevenciji i eliminaciji dečijih brakova i poboljšanju položaja Romkinja u romskim naseljima u Srbiji.

Uvodni događaj označava i početak sprovođenja projekta „Prevencija i eliminacija dečijih brakova“ koji finansiraju program Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“ i Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji, a sprovodi Praxis zajedno sa partnerskim organizacijama.

Podaci iz istraživanja sprovedenog u okviru UNICEF-ovog programa “Ka okončanju dečjih brakova u Srbiji” 2019. godine, ukazuju na ogromnu razliku u prisustvu dečjih brakova u opštoj populaciji i romskim naseljima – 56% žena u romskim naseljima starosti 20 do 24 godine udalo se pre 18. godine, u poređenju sa 6% u opštoj populaciji, dok se 16% venčalo pre 15. godine, za razliku od samo 1% onih koje su se za to odlučile u opštoj populaciji. 

 – Izjava koju smo danas potpisali :“Institucije, romska zajednica, javnost – zajedno osvešćeno i proaktivno na tvojoj strani u prevenciji i suzbijanju dečjih brakova u Srbiji,“ suštinski definiše cilj ove kampanje. Veoma je važno što su nam se u tome podršku dale i lokalne samoupraveu kojima će se sprovoditi projekti. komplementarni sa kampanjo –  objasnila je Marijana Luković, predstavnica organizacije Praxis.

 Luković je dodala da će projekat, između ostalog,  obuhvatati analizu situacije na terenu, organizovanje socio-edukativnih radionica u romskim naseljima sa devojčicama, majkama i očevima, kurseve i dokvalifikacije za mlade Romkinje i osnaživanje škola za podršku ostanku romske dece u školi.

 – I sama konstatacija da u Evropi u 21 veku postoje dečji brakovi zvuči loše, zar ne? Postoji mnogo pogrešnih pretpostavki  o uzrocima dečjih brakova u romskoj populaciji-da su deo kulture i tradicije, da su u pitanju roditelji koji ne vode računa o deci. Ali, činjenice su drugačije – uzrok dečjih brakova je siromaštvo, rodna neravnopravnost i nejednak pristup obrazovanju – konstatovala je Ana Sitske Brinks, zamenica ambasadora Kraljevine Holandije u Srbiji.

O uzrocima i posledicama ranih brakova govorio je i šef odseka za razvojnu saradnju Ambasade SR Nemačke u Srbiji,  Kristijan Šiling:

–  Nemačka kao zemlja koja podržava Srbiju u procesu pristupanja Evropskoj Uniji, prepoznaje uzroke i posledice ranih brakova u Srbiji. Zato kroz aktivnosti programa „Inkluzija Roma i  drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, koji sprovodi GIZ, podržavamo borbu protiv diskriminacije i isključenosti Roma, u cilju njihove integracije u društvo. – Šiling je naglasio da će Nemačka razvojna saradnja i nadalje podržavati aktivnosti Vlade Srbije i drugih relevantnih aktera u cilju prevencije i eliminacije dečjih brakova.

 – Naš zajednički cilj jeste da dopremo do dečaka i devojčica, Roma i Romkinja i njihovih porodica i osnažimo ih u uverenju da za njih postoje i drugi izbori u životu, poput školovanja i posla. Ulazeći u brak pre punoletstva lišavaju se mogućnosti da ojačaju, razbiju krug siromaštva i steknu šansu za bolji život –  rekla je tim povodom Olena Papuga, državna sekretarka Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Na događaju su se prisutnim medijima i gostima obratile i Josi Ečeveri Burkhard, zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji, i Mila Nikolić, mlada romska saradnica Obrazovno-kulturne zajednice Roma “Romanipen“ iz Kragujevca. Na kraju skupa prikazana je poruka i kratki video o prvom romskom ženskom bendu Priti laud (Pretty Loud), Grab fondacije.

Na naslovnoj fotografiji Kristijan Šiling

IN Medija