Ponovo rade kasete

Sveži podaci govore da je prodaja kasete naglo porasla u 2020. godini. Za više od duplo. Mnogo neobičan povratak pionira muzičkih formata. Čak oko 157.000 kaseta prodato je u Britaniji  2020. godine. Prethodna, 2019. godina, bila je veoma uspešna po pitanju kupovine pesama, što preko nekog striminga, što preko vinila. Samo oživljavanje vinila je dalo dobar vetar u leđa audio kasetama.

Vinil je 2012. skoro nestao, sa skromnim tiražom od oko 80.000 prodatih primeraka. A audio kasete su  prestigle cifru od 100.000. Zanimljivo je i to da je tvorac audio kaseta, Lu Otens, preminuo ove godine u martu mesecu.

Premotavanje kasete olovkom

Siguran sam da još uvek čuvamo neku audio kasetu, vinil, vhs. Starije generacije čak i magnetofonske trake. Neko vreme je postojao vinil, iliti gramofonska ploča, koja je sem uobičajenog audio snimka sadržala i video snimak. Kompakt diskove bih postavio za kao neki prelazni period. Barem ih ja više ne posedujem. Ono što posedujem, siguran sam i većina, je jako lepo i nostalgično sećanje na audio kasete, najčešće crne i pravouganog oblika. Metodologija je bila vrlo prosta. Uplivaš u neku kartonsku kutiju punu kaseta, označenih i ukrašenih omotom, stavljanje u kasetofon, pritisak na ikonsko dugme PLAY i pojačavanje „do daske“! Čuveno premotavanje kasete olovkom, vadiš posebnu olovku iz arsenala, lepljenje selotejpom jer je kasetofon ili vokmen „zgužvao“ traku, umrsio. Zamislite taj zvuk prelaza lepljene trake preko glave kasetofona! Neprocenjivo.

Dalje, čekanja na određenu pesmu na radiju da se emituje. Kaseta je ubačena u kasetofon, repetirano je dugme REC i PAUSE i čekaš ceo dan. Pod stresom sve vreme da se ne ubace reklame ili radio voditelj koji najavljuje pesmu u toku intra sve do početka pevanja ili je „iseče“ na kraju. Onda smo ostajali budni posle ponoći jer tada nisu puštali reklame i nije bilo mnogo noćnih emisija. Sem nekih džinglova, koji su inače ostavljali lep trag ukoliko bi se potrefio savršen momenat u toku pesme. A oni koji su se bavili muzikom? E, bajo moj.

Satima i danima sa gitarom u ruci

Podešavanje brzine okretanja trake je bilo mnogo bitno jer se traka pušta brzinom od 4,76 cm u sekundi! Kao i ugao glave na kasetofonu. Zamislite da snimite pesmu na kaseti, koja se preko radija čuje sjajno (sem ukoliko nije bilo strujne žice umesto antene, ili viljuške, lošeg uzemljenja u kući pa sve krči kada se pali svetlo, veš mašina, fen) a onda pustite tu pesmu iznova i iznova da biste skinuli neki akord, solažu, temu. Tu nastane problem baš zbog lošeg snimka. To su bile sjajne vežbe za sluhiste. A da ne pričamo o onima koji nisu imali mogućnost da snimaju na kasete. Čekalo se satima i danima sa gitarom u ruci kraj radio aparata određene pesme , ograničeni vremenom da, žargonski rečeno, skinu pesmu.

Didžejevi su imali teške privilegije. Tada su didžejevi bili MC-jevi, na žurkama su puštali muziku sa dva kasetofona. Trebalo je da umiksuješ dve pesme. Dok se prva završavala, druga je morala savršeno da legne, bez ikakvog prostora za prelaz između. Tehnički zahtevno.

Uvek je ostajao neki kusur, iliti „džeparac“, kada te matorci pošalju po cigarete. Od toga se skupljalo za praznu kasetu. Hrom – dioksidna kaseta, dužine 90 min. Tražilo se ko ima kasetofon ili muzički stub sa dva deka. Vau! Điranje sa snimljenim pesmama, strogo kontrolisano presnimavanje jer, bože moj, ne znaš tačno na kom delu kasete se nalazi pesma koju ne smeš da presnimiš. Na toj kaseti si imao lični pečat.

Ikonska dugmad FF i REW

A onda se pojavljuje vokmen. Vrlo jednostavna sprava sa samo jednom funkcijom – da slušaš muziku. Nema tačskrin, nema striminga, slušaš kasetu, kreneš od početka, slušaš do kraja, nema shufle, nema preskakanje pesama, nema ponavljanja iste pesme. Narandžasto sunđeraste slušalice koje je spajala neka „metalna traka“, podesiva. Bio si mnogo cool odeven sa takvim slušalicama na glavi, vokmenom zakačenim na opasač farmerki. Ako je još imao premotavanje unapred i nazad, opet čuvena ikonska dugmad FF i REW, ili radio, onda si definitvno bio poznat i miljenik u društvu. Bio si cava ukoliko se potrudiš da ukrasiš omote kaseta. Iscrtavanje logo bendova ili nekog svog potpisa lenjirom i rapidografom.

Mnogo interesantno je i to da su se kasete slale pismima. Barem sam ja to radio. U to vreme od istog „džeparca“ čekaš red u pošti ispred telefonskih govornica da pozoveš Natašu, provučeš neke stihove iz pesme, ona se oduševi pa opet od džeparca se kupovala kaseta, danima čekale određene pesme, savršeno snimljene, iscrtavale, ukrašavale, staviš u koverat, poližeš koverat, zalepiš pa još jednom za svaki slučaj ili poližeš da bolje uhvati ili selotejpom (istim onim kojim si lepio traku) osiguraš da se koverat slučajno ne otvori i pošalješ Nataši.

Drvena olovka, selotejp traka i pakovanje baterija

Naime, siguran sam da svi imamo neke svoje lepe priče i iskustva sa audio kasetama i nadam se da ih se nećemo samo vrlo rado sećati. Zato nađite onu plastiču ili kartonsku kutiju punu kaseta, odaberite neku sa vašim ličnim pečatom, posvetom, crtežom. Možda ćete naći i neku posvećenu kasetu vama od neke drage vam osobe, ili pozajmljene kasete. Vratite pozajmljene kasete, idite kod te osobe i zajedno pustite taj neprocenjivi zvuk, doživite tu blagodet slušanje iste. Dozvolite lepim sećanjima da vas obuzmu. Na kraju, ako baš nikoga ne znate ko ima kasetofon, muzički stub, vokmen, dek, stavite oglas i tražite nekoga sa kime biste puštali kasete. I ono osnovno i obavezno – ponesite drvenu olovku, selotejp traku i pakovanje baterija.