Širom Srbije brojni građani svakodnevno, najčešće sa fiksnih telefona, dobijaju takve pozive. Nišlije tvrde da su za te namene u tom gradu organizovani i takozvani „kol centri“, a stručnjaci za marketinška istraživanja da su te ankete sporne.

– Koliko ste zadovoljni radom Vlade Srbije.  – poziv i pitanje koje proteklih dana dobijaju brojne Nišlije.

– Na kraju je bilo i pitanje – za koga ćete glasati, rekao sam da to neću da im kažem. –  rekao je jedan Nišlija.

Neki od njih se nisu javili, iako su pozivi stizali nekoliko puta u toku dana.

– Bili su uporni, ali sam znala o čemu se radi, rekao mi je suprug, i njega su zvali. On ih je pitao odakle im broj telefona, i oni su tada spustili slušalicu. – rekla je jedna građanka.

Oni koji su bili spremni da odgovaraju, kažu da ih nisu pitali za demografske podatke koji su, kažu, uobičajeni u ozbiljnom istraživanju.

– Nas niko nije pitao, a zvali su iz iste kuće mene, moju suprugu i rođaku koja živi na spratu u kratkom vremenskom roku, nema pitanja ni o polu, ni o starosti, mestu stanovanja i drugim demografskim pitanjima koja su standardna i važna. Važno je to staviti u neki kontekst neke ciljne grupe po starosti, polu i tako dalje. –  rekao je stručnjak za marketinška istraživanja Nikola Jovanović.

Aktivistkinja Danijela Vujošević objašnjava da je reč o takozvanoj „tepih anketi“. Pozivi su stizali u istoj ulici, zrgradi, istim ljudima sa različitih mobilnih operatera.

 I Srđan Nonić, aktivista i urednik portala Niška inicijativa, kaže da pozivi stižu na određene brojeve telefona i da „nisu slučajno zvali“.

– Očigledno po nekim spiskovima imaju bazu telefona i oni nasumično zovu i ne zanima ih koga zovu – mlado, staro, muško, žensko. – rekao je Nonić.

 Jovanović kaže da oni koji zovu očigledno imaju demografske podatke građana, da ih na neki način povezuju sa adresama i brojevima telefona. To je, kaže, mimo svih pravila i kodeksa marketinških istraživanja. Sumnja da krajnji cilj ankete nije ocena rada Vlade.

– Već je više cilj da se dobiju tačni podaci o svakom pojedinačnom slučaju, o svakom čoveku i stavu da li izlazi na izbore i za koga će glasati. – dodao je on.

Oni koji to rade predstavljaju se u ime agencije čije je sedište u Beogradu, ali zovu sa fiksnih brojeva u Nišu. Aktivistima sa kojima je Euronews Srbija razgovarao potvrđeno je da to rade sa nekoliko lokacija u gradu, jedna je u hali Čair.

Marinović: Građani nemaju obavezu da odgovaraju na pitanja

Govoreći o ovom slučaju i o tome na koji način ove grupe dolaze do podataka građana, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je za Euronews Srbija da to treba istražiti.

– Naravno, mi to ne znamo. Različita je situacija kada agencije ovako na ulici uživo intervjušu i anketiraju građane. A drugo je kada se upućuju telefonski pozivi. Svako može da nas pozove telefonom i da se predstavi kao bilo ko i da kaže da zove u nečije ime, u tu i tu svrhu. Zato ne treba prihvatiti zdravo za gotovo da je to zaista onaj ko se predstavlja da jeste. Pogotovo što nikad ne kažu puno ime i prezime i tako dalje, nego obično kažu samo ime i u ime koga zovu. Bilo je prethodnih godina slučajeva, pogotovo u vreme izbora, da bude lažnog predstavljanja. Da zovu iz jedne političke opcije, a da se predstave kao da zovu iz druge. U svakom slučaju, građanin koji ne želi da daje podatke, koji ne želi da učestvuje u anketi, on to ne mora. Dakle, nema nikakvu obavezu, bez obzira ko je sa druge strane žice, kako se predstavi, nema obavezu da bilo šta kaže o sebi. –  rekao je poverenik.

S druge strane, dodaje, građanin ima pravo da pita otkud onome koji ga je pozvao njegovi podaci.

– U zavisnosti od odgovora, prvo da li će odgovora biti ili neće, da napravi sledeće korake. Da pretpostavi, recimo, ako se neko pozove i predstavi da zove u ime jedne političke stranke, onda građanin može da se obrati toj političkoj stranci i da pita da li obrađaju njegove podatke, to je prvo pitanje. Drugo, koje podatke, koji tip podataka, na osnovu kog pravnog osnova, u koju svrhu, koliko će čuvati te podatke, koliko je predviđeno da se čuva, da li će slučajno te podatke nekome prenositi, pogotovo u drugu državu ili međunarodnu organizaciju i kakva su njegova prava. – rekao je on.

Kako napominje, svaki građanin ima pravo da se obrati operatoru, pružaocu usluge elektronskih komunikacija sa jednim vrstom zahteva ili prigovora da je dobio poziv sa uznemirujućim sadržajem ili neki drugi kratki poziv ili poruku i da želi da to prestane.

– Onda operator naravno prati komunikaciju i postupa u zavisnosti od toga da li je korisnik koji je pozivao građanina njegov korisnik ili korisnik nekog drugog pružaoca usluge. Ukoliko je njegov, on je dužan da ga upozori, opomene. Ukoliko se slučajno uznemiravanje ponovi, on može da preduzme i druge mere, među kojima čak može doći do toga da se usluga potpuno ili privremeno prekine. Ukoliko nije njegov korisnik, on je dužan da to drugog operatera obavesti, u tome da mu prosledi zahtev, odnosno prijavu građanina korisnika usluge, i onda taj drugi operator je dužan prema tom svom korisniku sa čijeg broja telefona je došlo u uznemiravanje da primeni ove mere koje sam rekao. – rekao je poverenik.

PROČITAJTE JOŠ:

Inđinčani u anketi koju sprovodi Kabinet predsednika Vučića