Rodna ravnopravnost i sprečavanje nasilja nad ženama utvrđena lokalnim akcionim planom

U junu ove godine Komisija za rodnu ravnopravnost dala je pozitivno mišljenje na predlog Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost Opštine Inđija koji će biti primenjivan dve godine. Ovim Planom obuhvaćene su institucije, ustanove i NVO. Okvir predstavljaju ciljevi na nacionalnom ali i globalnom nivou.

Opština Inđija je u toku 2022. bila uključena u projekat Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u AP Vojvodini sa još 10 lokalnih samouprava. Cilj ovog projekta je sprečavanje rodno zasnovanog nasilja i nasilja nad ženama.

Centar za socijalni rad Inđija je u toku 2017. godine realizovao projekat SOS telefona koji ima za cilj sprečavanje ali i pružanje pomoći ženama koje su pretrpele nasilje. Preko centra za socojkalni rad a finiansiranjem iz budžeta obezbeđen je smeštaj ženama u sigurnoj ženskoj kući. Budući da Inđija nema sigurnu kuću žene su smeštane u Beogradu, Novom Sadu ili Sremskoj Mitrovici.

Strategija razvoja socijalne zaštite je u celini rodno neutralna, i ne prepoznaje rodno uslovljene potrebekorisnika i korisnica usluga.

Broj prijava nasilja nad ženama na teritoriji inđijske opštine, opao je od 2019. do 2021. godine za 30 prijava. Gotovo sve prijave podnete su policijskoj upravi nakon čega se u rad sa žrtvom uključio Centar za socijalni rad.

Koja je procedura prijavljivanja nasilja

Policija odmah reaguje po svakoj prijavi, policijski službenici sertifikovani za rad sa žrtvama porodičnog nasilja obavljaju razgovor sa žrtvom porodičnog nasilja, utvrđuju okolnosti događaja i navode prijave, obavljaju razgovore sa svedocima i sa licem osumnjičenim za porodično nasilje. O dobijenim informacijama, nadležni policijski službenici obaveštavaju nadležnog javnog tužioca koji se izjašnjava da li događaj ima elemente krivičnog dela ili prekršaja i koje krivično delo ili prekršaj su u pitanju.

Nasilje u porodici se policiji može prijaviti lično, dolaskom u policijsku stanicu ili ili putem telefona 192. Takođe, nasilje u porodici se može prijaviti i radnicima centara za socijalni rad, nadležnim zdravstvenim ustanovama I nadležnom javnom tužilaštvu. Ministarstvo unutrašnjih poslova intenzivno organizuje obuke za policijske službenike za rad u slučajevima porodičnog nasilja, kako bi na pravi način mogli da se postave, tako da ne uznemire žrtvu i donesu prave procene u ovim delikatnim situacijama.

-Apelujemo na sve žrtve da ne trpe nasilje, već da imaju poverenja i prijave svaki akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja, bilo da je počinilac sadašnji ili bivši partner ili neko iz bliske porodice ili zajedničkog domaćinstva. Pored postupanja po prijavi i obaveštavanja nadležnog tužilaštva, policijski službenici takođe obaveštavaju i nadležni Centar za socijalni rad. Takođe, nadležni policijski službenik mora da omogući učiniocu da se izjasni o svim bitnim činjenicama, da prikupi potrebna obaveštenja od drugih policijskih službenika, odmah proceni rizik od neposredne opasnosti od nasilja u porodici i da pod uslovima određenim Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, izrekne hitne mere (mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj). – navodi se u odgovoru IN Medija iz Policijske uprave Sremska Mitrovica.

U 2021. izrečeno je 769 hitnih mera, dok je u 2020. godini evidentirano 1135 hitnih mera u slučajevima nasilja u porodici. Takođe, u prošloj godini bilo je 227 krivičnih dela nasilja u porodici, što je za gotovo trećinu manje nego pretprošle godine, kada ih je zabeleženo 318.

Pre okončanja procene rizika, nadležni policijski službenik može, po potrebi,zatražiti mišljenje nadležnog Centra za socijalni rad i u zavisnosti od težine slučaja, žrtvu u saradnji sa Centrom za socijalni rad, smestiti u Sigurnu kuću. Pored policije, tužilaštva i Centra za socijalni rad, svi državni organi i institucije dužni su, da u slučaju prijave nasilja u porodici, o tome obaveste napred navedene organe, prvenstveno policiju.

-Među njima, najveću ulogu imaju školske i predškolske ustanove, zdravstvene ustanove (domovi zdravlja, stanice hitne pomoći, bolnice itd), koje u slučaju prepoznavanja ili sumnje da je nad nekim izvršeno nasilje u porodici, o tome hitno obaveste policiju.- kaže se u odgovoru MUP-a.

Kako to izgleda u praksi

Sagovornica IN Medija nekoliko godina provela je u partnerskom nasilju, nasilje se odvijalo u javnosti ali i “iza zatvorenih vrata”. Iza nje je već bio jedan brak iz kog ima dvoje dece a u vezu sa muškarcem, za koga će se kasnije ispostaviti da je nasilnik, ušla je nakon razvoda.

Prema njenim rečima veza je na početku bila idilična, ona nije imala želju da se udaje ponovo i živeli su odvojeno. Prve ljubomore, pa izlivi besa, “sitne agresie” počeli su nakon nekoliko meseci veze. Svaki put bi prelazila preko njegovih ispada misleći da je u pitanju ljubav.

Nakon toga, postajao je još agresivniji. Prve šamare dobila je pre navršavanja godinu dana veze a onda je sve postalo još gore.

-Mislila sam da to sve radi jer me voli I da je ljubomora normalna. Nisam prekidala jer nisam želela a i da priznam još jednu grešku sebi to nisam mogla. Još jedan pogrešan izbor nisam mogla da podnesem. –svedoči naša sagovornica.

Pre dve godine u toku leta njen partner ju je tukao u autu koji je bio u pokretu, kada se dovezao u sam centar Inđije bukvalno ju je šutnuo iz vozila na ulicu. Pokšala je da se vrati, on je ponovio udrarac nogom i ona je bukvalno izletela iz automobila. To se ponovilo nekoliko puta, dok je u centru Inđije dvadesetak ljudi gledalo šta se dešava i niko nije prišao da pomogne.

-U jednom trenutku dok sam stajala na kiši, on je vikao iz auta i bacao moje stvari, osetila sam ruku na svom ramenu. Okrenula sam se i videla ženu koja me je pomerila u stranu, rekla ti idi tamo a onda se okrenula kanjemu i opsovala ga. Rekla mu da se gubi i zalupila vrata od njegovog auta. Mislila sam da će izaći da se obračuna sa tom ženom da i nju povredi, ali on je otišao. – objašnjava ona.

Dok je stajala pretučena i osramoćena, ženi koja ju je spasila pridružila se još jedna devojka i zajedno su je nagovorile da nasilnika prijavi policiji.

-Rekle su mi da moram da budem sigurna i istrajna da želim da ga prijavim da ne zaslužujem da me tuče i omalovažava. Rekla sam da ga volim a one su počele da mi objašnjavaju da to što imam tragve davljenja na vratu, masnice po licu, otisak đona na ramenu i rukama od šutiranja nije ljubav, To je nasilje, rekle su. – opisuje ona.

Žene su pozvale poznanika koji ju je odvezao do policije i tamo sačekao dok je prijavljivala događaj.

-Saslušali su me, dala sam njegove podatke, oni su ga našli, uzeli izjavu, dali zabranu prilaska koju sam ja nakon isteka produžila na godinu dana. Bojala sam se da će mi nauditi, meni ili deci. Nije pokušao. Sa ove distance, nakon dve godine mogu reći da je ta ruka na ramenu i ta odlučnost žene koja mi je pomogla bila zadnja opomena da prestanem da trpim to. Policija je bila druga karika u mojoj odlučnosti, nisu me osuđivali nego su mi pomogli. Imala sam razgovor sa policajkom koja se bavi porodičnim i partnerskim nasiljem, ona mi je dosta pomogla. Žene su mi pomogle, mnogo je značilo.- kaže ona.

Naša sagovornica poručuje da sve žrtve koje trpe nasilje treba da se osmele i prijave nasilje a ne da trpe kao što je trpela ona.

Foto: Zorana Mihajlović / autor: Zoran Petrović

Statistika i planovi

Prema globalnom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o rodnom jazu za 2023. godinu, Srbija je pala za 15 mesta  u odnosu na prošlu godinu. U 2023. zauzima 38. mesto od ukupno 146 zemalja. 

Za osam godina postojanja Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, uvedeno je merenje napretka u ovoj oblasti, radilo se na zapošljavanju žena i sprečavanju nasilja nad njima. Do skoro je na čelu ovog tela predsedavala prof.dr Zorana Mihajlović

-Za stvaranje jednakih uslova i za žene i za muškarce neophodna je politička volja, i zajednički rad svih. Niti je to posao jednog ministarstva, jedne institucije niti je to posao samo medija, ili pojedinaca. Svi zajedno – civilni sektor, mediji, država, svako od nas, jedino tako možemo da istinski pomerimo korake ka jačanju ženskih prava.- kazala je Mihajlović za IN Medija.

Ona samatra da društvo i dalje nije dovoljno edukovano o tome šta je u stvari nasilje, odakle polazi i kako se završava, Mihajlović ističe da straživanja pokazuju da mladi muškarci i devojke kažu da jedan šamar nije nasilje, da velika većina smatra da ako je devojka obukla kratku suknju da je sama kriva ako je napadnuta, srednja dob smatra da je pitanje jednog dva šamara nešto što je stvar koja se rešava unutar porodice. Preko 47% žena se boji da će biti silovane, preko 50% ne želi da uveče bude napolju ili u prevozu.

-Dakle sa jedne strane strah,  sa druge strane potpuno odsustvo edukacije, što vuče korene iz porodica, vaspitanja, patrijarhalnih odnosa, stereotipa. – objašnjava Mihajlović.

Upravo LAP za rodnu ravnopravnost Opštine Inđija predviđa da do 2025. godine posebnu pažnju posveti prevenciji nasilja nad ženama, ojača ženske nevladine organizacije I druđtvene političke participacije. Isto tako obuhvaćeno je i unapređenje polaožaja romskih žena i devojčica.

U razgovoru za IN Medija prof.dr Zorana Mihajlović ističe da od informacija sa lokalnog nivoa država može da pravi strategije, menja zakon i akta.Takođe, jako važno prvo uraditi dobre edukacije svih ljudi u lokalnoj samoupravi, a onda posebno onih koji su savetnici za rodnu ravnopranovst, potom da razumeju a zašto su tu, smatra Mihajlović.

-Lokal je mesto gde se sve događa, i mesto odakle moraju da se dobiju informacije koje pomažu da država u skladu sa stanjem, i menja zakone, podzakonska akta, da reaguje, znajući realno pravu sliku.. dodatno lokal je mesto koje mora da stvori uslove da se žene osećaju bezbedno, da ako je nasilje budu istinski zaštićene a ne da imamo situaciju kao u jednoj opštini da zbog poslanika koji je čelnik opštine nije bilo moguće dobiti informacije o evidentnom iskorišćavanju žena.. za mene je lokal najvažniji segment rodne ravnoravnosti. –ističe ona.

Ona smatra da bi žene na lokalu trebale biti edukovane i informisane o svojim pravima i procedurama kako bi se izbegli stereotipi, stid i uticaj male sredine na njihove odluke. U prilog njenim rečima ide i činjenica da je sagovornica IN Medija koja je i sama bila žrtva partnerekog nasilja računala na “osudu sredine” i sramotu.

Zorana Mihajlović ističe da bi se do rezultata I pomaka došlo potreban je terenski rad I uključivanje cele zajednice i institucija.Posebno je važan nevladin sektor

-Jer zahvaljujući nvo, smo menjali neke zakone, ustanovljavali sos telefone, ustanovili I važne dane koje obeležavamo, od dana obeležavanja femicida (svaki 18 maj), do dana rodne ravnopračvnosti (svaki 11 jun). – kaže Mihajlović.

Lokalni akcioni plan koji je usvojio lokalni parlament u Inđiji, predviđa podizanje svesti o uzocima I posledicama rodno zasnovanog nasilja, podizanja znanja i razumevanja donosilaca odluka, institucija i ustanova kao i približabanje dostupnosti usluga osetljivim ciljnim grupama. Ovakav Plan biće realizovan u toku ove i naredne godine na teritoriji opštine Inđija.

Verica Marinčić (IN Medija)