Simbol Inđije Pančićeva Omorika, zauvek izgubljena u rekonstrukciji Trga
Prilikom rekonstrukcije trga Sloboda u Inđiji primerak „Pančićeve omorike“, zakonom zaštićene vrste, osušila se. Iz lokalne samouprave kažu da su uloženi napori da omorika opstane ali da po svemu sudeći napori nisu urodili plodom.
Podeli vest:
Paničićeva omorika u centru Inđije koja je više od 5 decenija odolevala različitim vremenskim uslovima, ovog leta osušila se prilikom rekonstrukcije Trga Sloboda. Ovaj četinar zakonom je zaštićen a ne pogoduju mu preterano vlažno ali ni preterano suvo zemljište. Obzirom da je ovo leto obilovalo tropskim temperaturama tokom dana i noću i da je omorika u busenu boravila na gradilištu bilo je za očekivati da se završi ovakvim epilogom.
Cena rekonstrukcije trga skače, broj stabala opada
Predsednik opštine Inđija Marko Gašić za IN Medija kaže da i pored svih napora da se omorika sačuva sva je prilika da za nju nema spasa.
-Imamo informacije sa nekoliko strana da ona ide ka sušenju, mi smo pojačali tretman omorike. Komunalac zaliva redovno, ali na žalost nismo sigurni da li je prilikom radova došlo do oštećenja korena same omorike ili je nešto drugo u pitanju. Ona je u sve lošijem stanju, zaista se trudimo ali ne znamo da li će uspeti da opstane. – kazao je Gašić.
Podsetimo da je pre tačno 5 godina, 2019. pokrenuta inicijativa udruženja iz Inđije „Inđijativa“ za ostanak Pančićeve omorike u centru ove opštne i nakon obnove trga ispred Gimnazije.
Članovi ovog udruženja primetili su tada da u idejnom rešenju za uređenje trga u centru ove opštine nema stabla Pančićeve omorike koje je tu do sada bilo i da, ukoliko ono ne predstavlja opasnost po građane, nema razloga za njeno izmeštnje iz centra, ili još gore, sečenje.
Povodom ove inicijative, udruženje je na društvenim mrežama pokrenulo anketu o tome da li Pančićeva omorika treba da ostane na mestu na kom se nalazi danas. Prema njihovim rečima, više od 90 građana glasalo je za njihov predlog.
Pet godina posle, došlo je do rekonstrukcije Trga gde su prilikom radova bagerom porušena zdrava stable koja su se na tom estu nalazila decenijama. Pančićeva omorika izvađena je iz zemlje i u busenu je ostavljena na ogoljenom prostoru nekadašnjeg parkića, sama.
Opština Inđija ne želi da objasni ko je naložio rušenje stabala u centru Inđije i iz kog razloga
Kako je stanje u Srbiji
Uprkos tome što raste samo u Srbiji i manjim delom u Bosni i Hercegovini opstanak Pančićeve omorike na ovim prostorima je pod znakom pitanja. Klimatske promene ugrožavaju i druge četinare, ali i jasen, brest, kesten, pa čak bukvu i hrast koji su najrasprostranjeniji u našoj zemlji. Značaj šuma nikada nije bio veći, jer upravo one ublažavaju negativne efekte ovih promena, ali je problem što nakon sadnje mladice sve češće ne mogu da prežive ekstremne vremenske prilike, piše RTS.
Treba pronaći adekvatne vrste za pošumljavanje, uz istovremeno očuvanje postojećih biljaka i životinja. Kao ni ljudima, ni šumama ne prijaju dugi periodi veoma visokih temperatura.
Osim što mogu da utiču na sušenje drveća, neretko su i uzroci šumskih požara. Klimatske promene ugoržavaju opstanak gotovo svih vrsta drveća u Srbiji.
-Rezultati najnovijih i najznačajnijih evropskih istraživanja pokazali su da je u zadnjih 30-40 godina na prostoru Evrope otežan rast i konstatovano smanjene vitalnosti, a time posle i zdravstvenog stanja šuma bukve, koja je naša najrasprostranjenija vrsta drveća, te da je budućnost bukve u Evropi i našoj zemlji problematična. I naša nova istraživanja pokazuju da će se areal bukve smanjiti i da će ona biti potisnuta ka višim nadmorskim visinama. – naveo je za RTS dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Branko Stajić.
-Takođe, najnoviji rezultati naših istraživanja, pokazuju da postoje negetavne promene u reakciji i hrastova, borova i što je posebno problematično Pančićeve omorike, kao naše reliktne vrste drveća, koja raste samo kod nas i manjim delom u Bosni i Hercegovini, na povećanje temperature i smanjenje količine padavina. To može imati katastrofalne ekonomske i ekološke posledice po našu zemlju. – kazao je on.
Utvrđeno je, kaže, i da hrast kitnjak još može da podnese povećane temperature vazduha i smanjene količine padavina tokom juna i jula.
Osim suše i pojave bolesti izazov za šume su i ekstremno niske temperature.
-U šumama na području istočne i jugoistočne Srbije krajem 2014. prouzrokovane su štete na izuzetno velikoj površini, nastale zbog niskih temperatura i stvaranja ledenih omotača na granama u krošnjama drveća. Usled jakih vazdušnih strujanja došlo je do ledoloma i izvala određenog broja stabala. Do danas nisu u potpunosti sanirane štete u smislu stabilnosti šumskih sastojina na tom području.- objašnjava on.
Sve češće šume oštećuje grad, a iza superćelijskih oluja neretko ostaju polomljena i iščupana stabla iz korena, kao što se to prošle godine u većoj meri dogodilo na šumskom području u Vojvodini.
Da bi se smanjio negativan efekat klimatskih promena neophodno je sačuvati šume koje imamo, ali i pošumiti novi prostor. Međutim, upravo ove promene prave probleme i prilikom osnivanja novih šuma i prilikom veštačkog obnavljanja postojećih. Zbog toga se često iste površine više puta pošumljavaju.
Pročitajte još:
Voda za breze, ali ne i za građane: Bes inđinčana zbog zalivanja zelenila tokom restrikcija
Podeli vest:
