Skretničar ili kočničar, Aleksandar Vučić?

Tog 28. maja 1976. godine je otvorena pruga Beograd – Bar, čija je izgradnja trajala 25 godina i koštala je 449 miliona dolara, koju su finansirale sa više od 2/3 SR Srbija i SR Crna Gora a jednu trećinu Federacija. Pruga je duga 476 kilometrara, ima 254 tunela i 234 mosta. Ta pruga je bila dugogodišnji san, koji je ostvaren sopstvenim sredstvima, bez dinara kredita.

Prugu je „otvorio“ Josip Broz Tito, vozeći se njome u „Plavom vozu“, u kome su mu društvo pravilli supruga Jovanka i državno rukovodstvo svih republika Federacije.

Sami, svojim sredstvima za sebe sagradili, uz pomoć državnih firmi i državnog novca.

E to je vest i to je investicija!

Da to je vest, a ne građenje pruge, probijanjem rokova, ruskim kreditom i svečanim otvaranjem radi „spajanja koloseka“ kod Čortanovaca.

Da li znate da je današnja vest da je predsednik Vučić prisustvovao ceremoniji spajanja železničkog koloseka na deonici Stara Pazova-Novi Sad na vijaduktu na plavnom delu Dunava kod Čortanovaca?

Vest!

Spajanje koloseka?

Prisustvovao čovek spajanju koloseka!

Ceremonija spajanja koloseka u 21. veku.

„Prema njegovim rečima, testiranja pruge kreću uskoro, a počeće se od trase Beograd-Batajnica. Vučić je, nakon spajanja koloseka na toj deonici, rekao da ne samo da je lepa priroda, veličanstven pogled na Dunav, već su veličanstveni i svi objekti izgrađeni – galerija, vijadukt, tunel“ – glasi vest ogromne većine medija.

Znamo mi predsedniče da je lepa priroda, vozom se tuda tako sporo putovalo (za vreme onih ratova devedesetih, dok ste vi bili ministar informisanja) da smo upoznali prirodu, meštane koji žive pored pruga, floru i faunu uz prugu, a kruže priče da su putnici neplivači naučili da plivaju uzvodno i stizali pre voza.

Vozovi su kasnili, čekali ukrštanja, kvarili se, iskakali iz koloseka, pa smo veoma dobro upoznali tu deonicu puta. Dešavalo se, predsedniče, a tadašnji ministre, da čekamo tako voz satima, pa ga od 10 sati odlaganja i najavljivanja, odjave da „izuzetno ne saobraća“.

– Čestitam građanima Inđije na istorijskom projektu. Za samo 15-20 minuta bićemo u Beogradu ili Novom Sadu što je veoma važno za podizanje kvaliteta i uslova života u našoj opštini – Gaktao je prvi čovek Inđije, u transu, na spajanju koloseka.

O čemu on priča?

Šta nam čestita, prugu?

Inđija je imala prugu u 18. veku, neka mu neko javi i čestita 200 godina postojanja voznog saobraćaja u Inđiji, konkretno.

Vest dalje navodi sledeće:

– Do kraja godine biće završeni svi radovi nakon čega će se vršiti testiranje pruge pri velikim brzinama – javlja opština Inđija, ali ne obrazlaže probijanje rokova, loše projekte (kao što je podvožnjak, na primer), nema govora o ceni karte u jednom pravcu od 1.000 dinara za taj isti voz i smanjenje trajanja putovanja sa 30 na 20 minuta.

Uporedite putovanje od pre gotovo 4 godine, neposredno pre nego što je ukinuta pruga Stara Pazova – Novi Sad, kada se u glavni vojvođanski grad stizalo za 30 minuta i po ceni karte od 128 dinara ili ceni mesečne karte nešto manje od 300 dinara.

Sada ćemo, ko zna kad, dobiti prugu kojom ćemo stići za 20 minuta do Novog Sada po ceni od 1.000 dinara u jednom pravcu.

Deset minuta manje putovanja i skoro 10 puta skuplja karta. Pri tome smo se uvalili u, ni manje ni više, ruski kredit. A od Novog Sada ka Subotici – e tu smo u kreditnom zaduženju, ali kod Kineza.

I onda sa par godina kašnjenja, ukinutog voznog saobraćaja i bajkama o brzoj pruzi (tu o priču brzim prugama je pričao i Slobodan Milošević) danas predsednik uživo prisustvuje „ceremoniji spajanja koloseka kod Čortanovaca“.

Svaki skretničar na prugama u bilo kom delu sveta bi mu pozavideo.

Naš, izvorni, najbolji, najsposobniji, najumniji… naj skretničar srpske istorije Aleksandar Vučić.

Autor: Verica Marinčić