Špijunski softver na telefonima novinara i aktivista: Krivična prijava protiv BIA i policije
Predstavnici deset organizacija civilnog društva su podneli krivičnu prijavu protiv N.N. lica u BIA i policiji jer su telefoni aktivista i novinara otključavani i „zaraženi“ špijunskim softverom.
Podeli vest:
U nedavnom izveštaju međunarodne organizcije Amnesti internešenel izneti su dokazi o širokoj primeni špijunskog softvera i forenzičkog alata što je težak napad na ljudska prava, slobodu izražavanja, privatnosti građana, a naročito se tako ugrožava rad novinara i aktivista.
Navodeći neke od primera, predstavnica SHARE fonadacije Nevena Martinović je opisala da su u policiji mobilni telefoni oduzimani aktivistima, ako nisu hteli da ih dobrovoljno predaju kada su pozivani na razgovor, odnošeni u drugu prostoriju gde su „zaraženi“, da bi sa njih svakodnevno moglo da se prikupljaju podaci.
–Analizom (ubačenih) aplikacija, njihovog koda i mrežnog saobraćaja, utvrđeno je da su podaci sa inficiranih uređaja slati na server koji je hostovan na IP adresi koja je već dovođena u vezu sa BIA. Svi podaci iz sistemskih evidencija se vremenski poklapaju sa periodom boravka aktivista u prostorijama policije i BIA. – navela je Martinović.
Predstavnik Beogrdskog centra za ljudska prava Dušan Pokuševski je precizirao da je krivična prijava protiv „N.N. lica“ BIA i policiji podneta zbog sumnje na tri krivična dela: neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, pravljenje i unošenje računarskih virusa i neovlašćen pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka.
BIA odgovara na optužbe Amnesti Internešenela: “Izveštaj je trivijalni senzacionalizam”
Prema njegovim rečima, prijava je test za nadležne da se vidi koliko su spremni da ispitaju dokaze, kao i svaki navedeni konkretni slučaj, pogotovo što se ovde sumnja na kontiuirano i obimno špijuniranje novinara i aktivista.
Međutim, kako je naveo, ton kojim je Ministarstvo unutrašnjih poslova negiralo takve navode onemogućava dijalog o ovome, ali je rekao i da današnje obraćanje civilnog sektora treba da se shvati kao poziv da se što ozbiljnije pristupi ovoj temi.
Rekao je da je civilni sektor podneo i zahteve da postupke pokrenu Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podatakao ličnosti.
Upućeno je, rekao je, i pismo Komesaru za ljudska prava Saveta Evrope, a informacije su dostavljene i telu Saveta za ljudska prava UN za specijalne procedure.
Obraćenje novinarima organizovali su i Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Građanske inicijative, CRTA, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), YUCOM, Udruženje „Krokodil“, Partneri Srbija i SHARE Fondacija.
Podeli vest:
