Šta je mentalno zdravlje i kako ga (sa)čuvati
Mentalno zdravlje predstavlja ne samo odsustvo mentalne bolesti, nego i ukupno blagostanje i osećaj dobrobiti pojedinca. To znači da mentalno zdrava osoba je sposobna da neometano funkcioniše i ostvaruje svoje potencijale, kao i to da poseduje resurse za adekvatno prevazilaženje teškoća koje su sastavni deo života svakoga od nas. Mentalnim zdravljem bave se stručnjaci iz […]
Mentalno zdravlje predstavlja ne samo odsustvo mentalne bolesti, nego i ukupno blagostanje i osećaj dobrobiti pojedinca.
To znači da mentalno zdrava osoba je sposobna da neometano funkcioniše i ostvaruje svoje potencijale, kao i to da poseduje resurse za adekvatno prevazilaženje teškoća koje su sastavni deo života svakoga od nas.
Mentalnim zdravljem bave se stručnjaci iz oblasti psihijatrije, psihologije i psihoterapije. Razlika između navedenih stručnjaka je u stečenom obrazovanju i metodama koje primenjuju u svom radu. Psihijatar je doktor koji je završio studije medicine i sprecijalizaciju iz oblasti psihijatrije.
On propisuje lekove pacijentima. Psiholog je završio studije psihologije pri filozofskom fakultetu, dakle, na smeru društvenih/humanističkih nauka, dok je za zvanje psihoterapeuta potrebno još par godina dodatne edukacije, zavisno od psihoterapijskog modaliteta.
Neki od psihoterapijskih modaliteta su gestalt, transakciona analiza, racionalno-emotivna bihejvioralna terapija itd.
Psihoterapeuti u okviru svoje edukacije prolaze kroz “rad na sebi”. Tačnije, budu u ulozi klijenta na psihoterapiji, kako bi razrešili svoje lične dileme i izazove, a samim time i bili spremniji za rad sa klijentima.
Kada se javi anksioznost, opsesivno-kompulsivni oblici ponašanja ili panični napad, osoba će jasno znati da nešto nije u redu i najčešće će potražiti stručnu pomoć. U nekim situacijama, osobe teže priznaju sebi da imaju problem, zapravo, ne prepoznaju da im je mentalno zdravlje narušeno. Najčešće se radi o situacijama tzv. zaglavljenosti kada ljudi dugo stagniraju na određenim životnim poljima, ne mogu da ostvare svoje potencijale ili uporno ponavljaju pogrešne obrasce ponašanja – ponavljaju se loši izbori partnera, toksični odnosi i sl.
Za očuvanje mentalnog zdravlja, svakako, važna je prevencija. Prevencija se odnosi na to da razgovaramo sa bliskim osobama, tražimo podršku kada nam je potrebna, osluškujemo svoje želje i potrebe, prihvatamo i volimo sebe. Ukoliko osećamo da sami ne možemo da se izborimo sa narušenim mentalnim zdravljem, potrebno je obratiti se stručnom licu, kako bismo dobili pomoć od osobe koja je edukovana za to.