Suze od luka

O, cenjeni auditorijume… Maksimalno zloupotrebljavajući slobodu i odrešene ruke koje su mi date za ovo moje kolumnisanje, hoću nešto da podelim sa vama. Iako tema na prvi pogled nije politička svako iole normalan i u ovome će itekako pronaći politiku. Jer u Srbiji politika je latentno zašla u svaku poru poljuljanog društva.

Dakle… Koliko često idete u nabavku? Mislim, treba živeti, a da bi se živelo mora se i nešto hasati… Znači, odlazak na pijacu, u supermarket… Siguran sam da ste primetili divljanje cena i njihov neverovatan skok u poslednjih nekoliko nedelja.

Za ovu prigodu zadržaćemo se samo na priči o zelenišu. Dok šetam pijacom u potrazi za voćem i povrćem sasvim razumem cenu banana koje se uvoze iz Ekvadora i Kolumbije. Narandži i mandarina iz Izraela. I dosta toga što ne uspeva na ovim našim prostorima… Ali kad pogledam cene luka, krompira, šargarepe, paprike, tikvica (…) stičem utisak da se oni uvoze sa Marsa, Saturna i Neptuna!

Tikvice 400 dinara!? Nešto što je samo po sebi neutralnog ukusa košta kao suvo zlato. Sećam se devedesetih godina prošlog veka i onih volšebnih kompota od tikvica. Očistiš tikvice, isečeš na kockice i izblanširaš u zašećerenoj vodi sa dodatkom Step praška. Pa onda imaš po volji kompot od kivija, ananasa, mangoa… A ustvari od tikvice! Sećate se?

Krompir je isto dosegao cenu kao da smo u Švajcarskoj. Paprika 550-600 dinara, kao da je tretirana kompostom od zlatne prašine… Ali glavnu ulogu dodeljujem luku! Običan crni luk prešišao je 200 dindži. Da ne poveruješ! Nekad su ti suze na oči išle kad ga čistiš. Sad je dovoljno samo da mu vidiš cenu…

Doduše, sad suze kreću i pri pogledu na cene i ostalog preskupog zeleniša… Neverovatno je kolika je disproporcija između cena i realne kupovne moći građana. To su te male stvari koje život čine životom, a ne visoka državna politika ili praćenje vojnih biltena iz Ukrajine… Mnogi sebi daju za pravo da komentarišu situaciju u Srbiji, a da nikad nisu napustili njene granice i na taj način došli u situaciju da vrše realnu komparaciju.

Odgovorno tvrdim da se nigde u Evropi manje ne pazari za 100€ nego u Srbiji. Sve uređene zemlje imaju socijalni program prilagođen svim svojim građanima. I onima koji jedu kavijar, a i onima koji imaju skromne prohteve… Rekoh, sve uređene države, u koje mi nažalost teško možemo da se svrstamo… Oni zluradi dele besplatne savete da „uzmemo motike u ruke“ i sami uzgajimo taj luk!? Kao da svi imamo njive i bašte. I ja bih mogao takvima reći kad žene ili udaju da sami uzmu harmoniku u ruke. Ili, recimo, kad ih zaboli slepo crevo da im hirurg kaže da uzmu skalpel i makaze u ruke i sami sebe operišu… Zašto da ne?

Obrni-okreni, ispada da država nije smela da dozvoli ovakav disbalans na tržištu. Da ne govorimo o mleku, mesu… Manite nas više zamajavanja stvarima od kojih običan građanin nema nikakve vajde. Pozabavite se ovim narodnim suzama od (neoljuštenog) luka…

Piše: Dragan Jurić

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku IN Medija