• Crna Gora je mala kolika je on…

    Proveo sam ponovo par divnih nedelja u Crnoj Gori. Posetiti mesta odakle mi potiču preci, ponovo videti rodoslov na zidu u stanu moga brata od strica, videti kamene Kuče posle mnogo godina je nešto što se desi i pamti. Nekada sam često bio u zemlji mojih predaka, onomad kada smo bili jedna velika, nadnacionalna država […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Crna Gora je mala kolika je on…

    Proveo sam ponovo par divnih nedelja u Crnoj Gori. Posetiti mesta odakle mi potiču preci, ponovo videti rodoslov na zidu u stanu moga brata od strica, videti kamene Kuče posle mnogo godina je nešto što se desi i pamti. Nekada sam često bio u zemlji mojih predaka, onomad kada smo bili jedna velika, nadnacionalna država kojom je vladao Maršal i oni posle njega. Odlazio sam i 90-ih i nakon pada režima Miloševića. Vraćao sam se korenima i nakon atentata na premijera. I posle podele, kada je Srbija konačno postala nezavisna zahvaljujući Crnoj Gori, bio sam redovan gost. I upoznao sam Vladu Pavićevića, ali ne u Crnoj Gori nego u Beogradu.

    Foto: logo Nova stranka

    Trenutnog savetnika potpredsednika crnogorske Vlade upoznao sam u Novoj stranci. Osnivač ove sada već oronule stranke bio je Zoran Živković. Pored mnogo loših poteza koje je napravio nakon povratka na političku scenu 2013. godine bio je i infiltracija Pavićevića u politički život Srbije. Nije tajna i to znaju svi u Beogradu, oni iz sveta politike, da je Pavićevića stvorio Živković. Iako je pre toga bio u LDP, Pavićević je svoj politički život zvanično započeo u Novoj. Nekada narodni poslanik u Parlamentu Republike Srbije, Pavićević politički život u Srbiji završava onog trenutka kada je, kao broj 35 na listi poslanika Demokratske stranke na Izborima 2016. godine, saznao da neće biti deo poslaničkog kluba u novom sazivu Parlamenta. Stranku kao zamenik predsednika napušta na jako čudan i perfidan način. Ostavku na članstvo podnosi Opštinskom odboru Zvezdara, a u e-mejlu upućenom predsedniku ovog odbora, odluku je obrazložio ličnim razlozima. U danima nakon odlaska iz „gnezda“ Zorana Živkovića viđen je u kampanji Šutanovca za predsednika DS, ali je imao i niz sastanaka i razgovora sa pojedinim facama političke scene Srbije.

    Međutim, politička karijera nekadašnjeg člana Opštinskog odbora Nove na Zvezdari iako se završila u Srbiji nastavlja se u Crnoj Gori. Pavićević preuzima Crnogorsku i postaje politička figura u susednoj, bratskoj državi u gradu u kojem je nekada radio i živeo, Budvi. Političke turbulencije i političarenje, te želja da bude bitan i prisutan, bacaju ga s mesta na mesto u regionu. Politikolog Pavićević, nekada docent na Beogradskom Univerzitetu, svoje iskustvo prikupljeno u Beogradu pokraj Živkovića, širi susednim državama bivše Jugoslavije. On je tamo gde je „demokratija“ i gde su promene. Pronicljiv i načitan, znao je da stane uz one koji su obećavali i nudili lepšu budućnost. Najpre je stao uz Amfilohija rušeći režim Mila Đukanovića. Nakon pada DPS, pokušavao je da uz Aleksu Bečića dođe do nekog mesta u političkim strukturama Crne Gore ali mu to kao direktoru Društva za istraživanje politike i političke teorije u Crnoj Gori nije pošlo za rukom. Takođe je nedelju dana pred lokalne izbore bio u Banjaluci i razgovarao sa Draškom Stanivukovićem, koji će pobediti Dodikovog  favorita i dotadašnjeg gradonačelnika Igora Radojičića. Ne treba zaboraviti i nekoliko srdačnih poseta Beogradu. U jednoj od poseta susreo se sa predsednikom Vučićem i sudeći po osmesima sa slike mogao se steći utisak da je susret bio više nego srdačan. Pavićević je u Beogradu bio viđen i sa suprugom pokojnog premijera, Ružicom Đinđić. Bio je i jedan od govornika na predstavljanju knjige „Miroslav Prokopijević: lice slobode“ gde je između ostalog govorio o druženju sa Miroslavom, o tome kako je on dobro igrao tenis, a Miroslav dobro plaćao, o „komunističkom rumenilu“, kritikama koje mu  je Prokopijević uputio zbog članstva u LDP i Novoj, ali i o tome kako je zajedno sa njim radio na Ekonomskom programu Nove stranke. Upravo ova promocija knjige održana 2019. godine u Media centru pokazala je koliko je Pavićević daleko spreman da ide u izgradnji svog imidža. S obzirom da sam u Novoj stranci bio od osnivanja i zajedno sa nekoliko uticajnih članova osporio ekonomski program te davne 2013. godine, znam ko je i kako radio na pisanju ovog programa. Pavićević kao politikolog nije radio na pisanju ekonomskog programa. Na njemu je radio Zoran Živković i ekipa mladih politikologa i ekonomista pri Libek-u. Program će nakon odbijanja na sednici Inicijativnog odbora koju je vodio Pavićević potpisati i prezentovati na Osnivačkoj skupštini Mažid Dušan Pajić.

    Naravno, nemam ništa lično protiv Pavićevića, ali mi je žao što upravo oni slični Pavićeviću poput lešinara lete političkim nebom zemalja u regionu. Istorijat političkog uzdizanja Pavićevića je jako interesantan, a njegova potreba za bitnošću i prisustvom u svetu politike jaka. Imati ambiciju je jedno, biti bolesno ambiciozan je nešto sasvim drugo. Meni se lično ne dopadaju ljudi poput Pavićevića. Oni oko sebe okupljaju ulizice i poltrone. Oni vole da im se izriču hvalospevi i pohvale. Oni su u stanju da sapletu svakoga ko im se nađe na putu. Oni ne rade u interesu društva već zarad ličnog interesa. Ovakvih političara u regionu je i više nego mnogo. Oni nisu u stanju da iznesu promene niti da promene kurs kretanja kojim koračamo poput zombija unazad 30 godina. Baš zato sam se kao neko ko je godinama bio u politici, povukao iz iste. Isuviše mi je vremena trebalo da se operem od prljavštine koju sam nakupio i podignem iz mulja u kojem sam se borio sa onima na vlasti i onima u redovima opozicije. Shvatio sam nakon mnogo godina da ne možete biti čisti u svetu politike. Ako uđete čisti budite svesni da će vas „aligatori u bari“ dobro isprljati i na kraju proždreti dušu, uništiti ideale, iskoristiti i ostaviti. Na vama je da odlučite hoćete li izaći ili ostati u priči. Da bi ostali morate biti poput Pavićevića. Jedino tako možete „malo“ uspeti. Pavićević se nije potpuno „pokvario“, ali je odličan materijal da se pokvari ukoliko nekada negde bude deo velike priče kakvu je nekada u Crnoj Gori pričao DPS, a u Srbiji SPS i SNS.

    Foto: vijesti.me

    Kako bilo, ja se više neću baviti Pavićevićem. Ono što mi smeta jeste osećaj koji imam, a u vezi je sa Abazovićem, premijerom crnogorske vlade. Može li Abazović biti drugačiji i jeste li drugačiji od onih pre njega? Može li Abazović promeniti Crnu Goru, načiniti je evropskom zemljom i ponosnom nacijom? Ima li snage da ujedini razjedinjeno i pokrene strukturne reforme crnogorske privrede, učini zemlju ponosnom i bogatom? Ako može i ako želi da učini sve što je u njegovoj moći da uzdigne Crnu Goru, zašto je onda Pavićević jedan od savetnika u Vladi?

    Željko Pavićević (IN Medija)

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije KOLUMNA

    Rumunski scenario

    Ali ne onaj na koji ste, možda, prvo […]

    Putovanje kroz očaj sa Vanjom Đurić

    Znate li kako jedan nežan, tanan glasić, molećivo „nemojte molim vas“ može da zagrmi? Da li znate koliko znači, kad vas neko tlači, uperen pogled žene koja odašilje svu svoju snagu i […]