Dragoljub Zamurović: „Sećam se – Arkan“

U decembru 1993. godine ceo Beograd bio je izlepljen predizbornim porukama. Gde god da ste se okrenuli, gledao vas je Arkan i njegova Stranka srpskog jedinstva. Pored postera promicali su mladi ljudi sa koferima hitajući prema železničkoj ili autobuskoj stanici odakle će ih neki voz ili autobus odvesti ka Evropi.

Sećam se da sam neko vreme pre toga čuo od jednog svog prijatelja da u njegovoj zgradi stanuje mlada žena koja se uprvo udala za Nikolu, prvog sina princa Tomislava. Pošto sam radio seriju fotografija svih živih Karađorđevića, taj podatak mi je bio zanimljiv jer mi princ Tomislav, iako smo bili stalno u kontaktu, nikada nije pominjao svog sina iz prvog braka. Stupio sam u kontakt sa njom i rekla mi je da je Nikola trenutno u Erdutu, u sastavu Arkanovih tigrova, paravojne formacije koja je delovala uz podršku Službe državne bezbednosti.

Odmah mi je sinula ideja da je zamolim da odemo tamo i da ga fotografišem za svoju kolekciju Karađorđevića. Pristala je i moja supruga Dobrila, ona i ja seli smo u naš Yugo u kome su se nalazili foto-aparati, stalci, reflektori, soft-boksovi, pozadine i sav drugi pribor potreban za snimanje portreta.

Kad smo stigli u Arkanovo gnezdo u Erdutu i rekli stražarima ko smo, odveli su nas kod komandanta Borislava Pelevića, pošto su Arkan i Dragan Marković Palma bilo odsutni, verovatno zauzeti nekim drugim “poslom”.

Ostavio sam foto-aparate i opremu na jednom praznom krevetu i krenuo sa Nikolinom suprugom u sobu u kojoj je bio Nikola. Sa nama je trebalo da pođe i Dobrila, ali njoj je prišao jedan Arkanov vojnik i šapnuo joj da nikako ne ostavljamo foto-aparate same pošto su ovde skoro svi prisutni kriminalci dovedeni direktno iz zatvora.

Nikolu smo zatekli u užasnom stanju. Ležao je u krevetu i drhtao. Imao je temperaturu 40 stepeni. Jedva nam je, isprekidanim glasom, ispričao da je zbog toga što je nešto loše uradio bio primoran da potpuno go prođe kroz špalir svojih kolega koji su ga udarali rukama i nogama sve dok se nije onesvestio. Ostao je tako krvav da leži u snegu sve dok nisu došli po njega i odneli ga u kasarnu. Surtadan se razboleo.

Pošto nije bilo moguće fotografisanje Nikole u takvom stanju, vratili smo se u Beograd neobavljena posla

Arkanov „državni posao“

Pošto još iz gimnazijskih dana imam probušenu bubnu opnu u levom uhu, čim bi Arkan podigao ruku sa puškom ili pištoljem u vazduh, ja sam istog trenutka okretao to uvo prema njemu jer mi je prasak manje smetao na toj strani. Puna tri dana posle ove svadbe odjekivali su mi u ušima ovi pucnji. Da sve bude još gore, pošto je bio slab strelac, morao je više puta da gađa jabuku na krovu jer je stalno promašivao.

Ovaj veseli mladoženja čiju svadbu je direktno prenosila beogradska televizija je, prema navodima Službe državne bezbednosti, uhvaćen u prvoj krađi sa 12 godina, da bi dve godine kasnije počinio silovanje, nakon čega su sledila brojna razbojništva i otmice.

Njegov veliki prijatelj bio je Stane Dolanc, tadašnji šef tajne policije i bliski Titov saradnik. Ražnatović je za policiju radio kao ubica. Posao mu je bio da vrši atentate nad političkim emigrantima i protivnicima vladajućeg režima.

U septembru 1991. godine odlazi sa Srpskom dobrovoljačkom gardom, u čijem jezgru su bili radnici Državne bezbednosti, u Slavoniju gde učestvuje u ratnim dejstvima tokom kojih je optužen za više pljački.

Posle “oslobađanja” Vukovara osniva u Erdutu centar za obuku svojih dobrovoljaca koji sam posetio da bih snimio portret princa Nikole Karađorđevića koga je verovatno Služba tu smestila i gde me dočekao Borisav Pelević jer je Arkan bio odsutan. O tome šta sam doživeo tokom te posete pisao sam prošlog meseca.

“Doktorica” Biljana Plavšić javno mu je zahvalila na odbrani Srba u Bijeljini tokom proleća 1992. godine kada je ubijeno pedesetak osoba u tom gradu i proteran veći broj muslimana.

Željko Ražnatović ubijen je pet godina kasnije u hotelu Interkontinental u Beogradu. Zajedno sa njim ubijeni su i njegovi prijatelji i kolege, bivši radnici Saveznog SUP-a. Neki ljudi smatraju da je to ubistvo bilo deo uklanjanja ljudi koji su „previše znali” i da iza njega stoji deo MUP-a Srbije. 

Autor teksta i fotografije: Dragoljub Zamurović

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku IN Medija