Dragoljub Zamurović: „Sećam se – istorija se ponavlja, prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa“

Oduševljena masa klikće 21. februara 1994. godine Vladimiru Žirinovskom ispred ambasade Rusije u Beogradu. Bez obzira što je zvanična Rusija glasala za uvođenje sankcija našoj zemlji, predsednik Liberalno-demokratske stranke Rusije se pokazao kao pravi prijatelj Srba. On je poklonio Srbiji elektronsko-lasersko oružje “Elipton” koje može da se koristi sa zemlje i iz vazduha, moćnije je od atomske bombe, ali potpuno ekološko.

To oružje, veličine flaše votke, može sve Muslimane i Hrvate da pretvori u prah i pepeo. Na njemu postoji prekidač sa dva položaja: “Kat” i “Muh”. Kada je oružje podešeno na Kat, uništava katolike, a kada je na Muh, stradaju muhamedanci, tj. muslimani. Na osnovu sporazuma između Arkana i Žirinovskog, dogovorena je serijska proizvodnja ovog oružja u fabrici “Elektron” u Šapcu koja je od ranije bila poznata po izradi noša koje sviraju.

Možda to nekim „Autošovinistima“ (tako ovi ljudi zovu vas koji ne shvatate da su Srbi narod najstariji i da su svi drugi narodi nastali od Srba) može da izgleda smešno, ali ovi ljudi su ubeđeni u ubojito dejstvo “Eliptona” i večnu ljubav braće Rusa predvođenih velikim Vladimirom.

Najbolje je ovo objašnjeno u nedeljniku „Vreme“: Elipton – elektronsko-lasersko oružje, upotrebljivo sa zemlje i iz vazduha, moćnije od nuklearne bombe, potpuno ekološko, bez radioaktivnog zračenja i drugih neželjenih posledica; nipošto ga ne brkati sa istoimenom markom jeftine ruske vodke! Javnost je s postojanjem Eliptona upoznata 2. februara 1994. u podgoričkoj vili Gorica. Tada je na konferenciji za novinare predsednik Liberalno-demokratske stranke Rusije Vladimir Volfovič Žirinovski zapretio članicama NATO pakta da će, ukoliko bombarduju Republiku Srpsku, snositi katastrofalne posledice dejstva ovog oružja. Već 3. februara 1994. odabrani pripadnici Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana i ruski specijalisti iz LDSR-a testirali su Elipton na ratištu kod Brčkog. Rezultat dejstva nije saopšten, kao ni princip rada: komandant SDG-a, Ž. R. Arkan šturo je izjavio da je uspešno likvidirana grupa boraca Armije BiH, a slikar Milić od Mačve nagovestio da se oružje temelji na formuli V3=0. Mada su taktičko-tehnički podaci i izgled do dana današnjeg ostali strogo čuvana vojna tajna, na osnovu Sporazuma Arkan–Žirinovski o političkoj, kulturnoj, ekonomskoj i vojnoj saradnji (Erdut, 5. februara 1995) najavljen je početak proizvodnje Eliptona u kompaniji Elektron u Šapcu. Kako je naveo vlasnik firme i predsednik Okružnog odbora Arkanove Stranke srpskog jedinstva Tomislav Simić, serijska proizvodnja elektronskih sklopova za Elipton trebalo je da počne sredinom 1995: reč je o modelu koji spada u lično vojno naoružanje, veličine „Gajgerovog brojača sa antenicom“. Kompanija „Elektron“ u tom trenutku uspešno je ovladala proizvodnjom noša koje sviraju na osnovu originalnog patenta. No, da postoji i poljski model Eliptona, moglo se sredinom 1994. zaključiti iz izjava pojedinih visokih funkcionera Republike Srpske. Oni su odabranim novinarima poverili da oružja Žirinovskog može sve Muslimane i Hrvate da pretvori u prah i pepeo. Nikakvih drugih detalja nije bilo. Ipak, u javnost su procureli delovi uputstva za borbenu upotrebu, koje je 3. septembra 1994. propisao puk M.V. Komadina: prekidač namestiti na položaj „kat“ (katolici) ili „muh“ (muhamedanci) zavisno od neprijatelja prema kome se dejstvuje, operator da pazi da fitilj stalno bude suv, a vozač da volovi budu nahranjeni. Nije poznat razlog zbog koga Elipton nije delovao 1994. i 1995. kada je NATO bombardovao Republiku Srpsku, kao ni 1999. kada je ista alijansa napala SR Jugoslaviju.

Na godišnjicu okončanja Prvog svetskog rata, 11. novembra 1930. godine, na Kalemegdanu je svečno otkriven Spomenik zahvalnosti Francuskoj u znak prijateljstva, pomoći i saradnje tokom i posle Velikog rata. Grupa srpskih intelektualaca i učenika francuskih škola sakupila je dobrovoljne priloge, a Ivan Meštrović je izradio bronzanu skulpturu žene u snažnom zamahu koja predstavlja Francusku i postavio je na postolje od takozvanog “bračkog” mermera. S jedne strane je natpis “A la France”, a na drugoj je ispisano “Volimo Francusku kao što je ona volela nas 1914-1918”. Sa druge strane, u Parzu se podižu spomenici kraljevima Petru I Oslobodiocu i Aleksandru I Ujedinitelju, dok jedna od centralnih pariskih avenija dobija ime Kralja Petra I.

Naravno da je naivno verovati da postoji bilo kakva ljubav između država, a još manje da političari iz Francuske imaju žarku želju da nešto naročito vole ljude koji žive u nekoj dalekoj balkanskoj zemlji. Ali, interesi Francuske i Srbije su se u jednom trenutku istorije poklopili. Pomažući saveznike koji su se borili protiv istog neprijatelja, srpska vojska je tog neprijatelja tukla na Solunskom frontu.

Zato su ove simpatične bakice i dekice našle pravo mesto za njihov kreativni performans. Istog dana kada su izrazili svoju zahvalnost Vladimiru Žirinovskom ispred ambasade Rusije u Beogradu (prethodna objava) koji nam je velikodušno poklonio elektronsko-lasersko oružje “Elipton” koje precizno uništava isključivo katolike i muslimane, obmotali su crnom krpom ovaj spomenik i postavili nekoliko plakata na njega. Na najvećem je pisalo: “ЖИРИНОВСКИ ЗДРАВО СВЕ ШТО РАДИШ ИМАШ ПРАВО”

Autor teksta i fotografije: Dragoljub Zamurović

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku IN Medija