• Državni praznik – Dan primirja u Prvom svetskom ratu

    Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se decenijama unazad u zemljama pobednicama, dok Srbija taj dan praznuje od 2012. godine a cvet Natalijina ramonda je simbol. Šta je Natalijina ramonda? Cvet Natalijina ramonda simbol državnog praznika, takozvana biljka feniks predstavlja sećanje na stradanja koje je Srbija podnela, da bi se zatim se ponovo uspostavila […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Državni praznik – Dan primirja u Prvom svetskom ratu

    Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se decenijama unazad u zemljama pobednicama, dok Srbija taj dan praznuje od 2012. godine a cvet Natalijina ramonda je simbol.

    Šta je Natalijina ramonda?

    Cvet Natalijina ramonda simbol državnog praznika, takozvana biljka feniks predstavlja sećanje na stradanja koje je Srbija podnela, da bi se zatim se ponovo uspostavila kao država. Biljka je dobila ime po kraljici Nataliji, jer ju je 1884. otkrio i opisao, zajedno sa botaničarem Josifom Pančićem, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića – Sava Petrović.

    Biljka raste na istoku Srbije i na planini Kajmakčalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, uvoda u oslobađanje Srbije u Prvom svetskom ratu.

    Taj cvet je u Srbiji zaštićen zakonom, kao „strogo zaštićena vrsta“ što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.

    Zaštićena područja Natalijine ramonde su Park prirode „Sićevačka klisura“, Specijalni rezervat prirode „Jelašnička klisura“, Specijalni rezervat prirode „Suva planina“, Nacionalni park „Šar planina“.

    Natalijina ramonda koja raste i u Severnoj Makedoniji, severnoj Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske, treća je i poslednja otkrivena vrsta iz roda ramondi. Prethodno su otrkivene dve: „Srpska ramonda“ koju je na istoku Srbije, na planini Rtnju našao botaničar Josif Pančić, i „Ramonda myconi“ – endemska vrsta na Pirinejskom poluostrvu.

    Amblem za praznik je cvet Natalijine ramonde na crno-zelenoj traci, koja simbolizuje traku istih boja sa ordena takozvane Albanske spomenice.

    Na današnji dan 1918. godine nakon četvorogodišnjeg rata, najvećeg dotad u istoriji, u 11 sati potpisano je primirje, koje je bilo na snazi do zaključenja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine, kada je formalno okončan Prvi svetski rat. Kao Centralne sile borile su se Nemačka i Austrougarska, a na drugoj strani, sile Antante – Rusija, Francuska i Velika Britanija.

    Srbija je potpisala poslednje primirje 13. novembra te godine, to je primirje saveznika s Mađarskom, ali je procenjeno da bi bilo besmisleno da Srbija obeležava dva dana posle svih ostalih.

    Kako se obeležava državni ovaj praznik?

    Ovaj praznik se obeležava neradno te ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga. Privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, mogu da rade i na dan državnog praznika.

    Zaposleni koji tog dana rade imaju pravo na uvećanu zaradu najmanje 110 % osnovice, prema Zakonu o radu.

    Ova odredba se ne odnosi na radnike koji imaju ugovore o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu ili autorski ugovor, nego isključivo na one koji su zaposleni na određeno ili neodređeno vreme.

    Naslovna: wikipedija

    IN Medija

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Vlada Srbije: Skuplji hleb od brašna T-500

    Vlada Srbije usvojila je danas izmenjenu Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna "T-500" kojom se koriguje cena te životne namirnice jer su poskupele […]

    Za vikend promocija programa InfinitUm

    U subotu 22. juna održava se promocija InfinitUm u Oplenačkoj 33d u Beogradu. InfinitUm je program intelektualnog, socijalnog i emocionalnog razvoja dece. […]