Ja sam jedan od Vas

Categories KOLUMNAPosted on

Sećam se da me je oduvek privlačio isti pol, međutim, tada mi to nije bilo očigledno.

Dobar deo mog detinjstva obeležen je racionalizovanjem: „Nemam simpatiju prema vršnjaku iz klupe, samo jako želim da se družim sa njim“, „muška tela me uzbuđuju zato što sam rođen sa nekim antično-grčkim shvatanjem lepote za ljudsku anatomiju“.

I slične gluposti.

Tada bih radije verovao u nebuloze nego u nešto strašno, istinito.

Ali i kada prebrodiš unutrašnje borbe ostaje društvo.
Nije najlakša stvar slušati debate o svojim pravima pola sata nakon što si se probudio tokom škole, u kojima su profesori i nastavnici rado učestvovali.

Ali prođe detinjstvo, malo si očvrsnuo, možda zaradio 2-3 dijagnoze, vreme je za svet odraslih.
LGBTQ+ ljudi moraju brzo da odrastu.

Možda se nađeš na jednoj od onih aplikacija i možda ti se javi neki oženjeni bezglavi torzo na 3.2km od tebe, potpuno znajući da si maloletan.

Samo neki od užasa ovih online seksualnih pijaca. Ja, doduše nisam bio žrtva ni jednog od njih, ne zbog pameti već zbog anksioznosti zarađenoj u detinjstvu.

Moram priznati da za razliku od dosta drugih LGBTQ+ osoba imam privilegije. Ja mogu izaći na ulicu i niko me (verovatno) neće pretući, mogu da se maskiram.

Prijatelji su mi podrška doduše ne mogu isto reći za porodicu. Pored svega toga navigacija kroz svet odraslih može biti teška.

Neretko sam dobijao popreke poglede u domovima zdravlja tražeći informacije o tome gde mogu da se testiram na polno prenosive bolesti.

Ulaskom u kancelariju novog psihologa brzinski skeniram prostor za neku duginu zastavicu, ako je nema proverim odnos pravoslavnih ikona i drugih stvari na bledo zelenim zidovima.

Dobijao sam i uzvike na ulici, nikad preterano preteće i veoma nekreativne.

Jednom sam napadnut, doduše ne znam da li sam bio samo nesrećan prolaznik (ili srećan s obzirom da je flaša sangrije koju je bacio na mene promašila moju glavu) ili je u pitanju bio zločin iz mržnje, dečko je očigledno pričao nešto doduše nisam ga čuo od treštanja Seke Aleksić u mojim slušalicama.

I ako postoje ljudi koji bi mi rado naudili, u gej zajednici upoznao sam neke od najboljih prijatelja koje imam. Još sam većinu upoznao preko gorepomenutih seksualnih pijaca. Često ne prođe dugo od upoznavanja nove osobe da se potpuno otvorim pred njom.

Mislim da postoji neka vrsta razumevanja unutar zajednice, jer većina nas deli neke slične traume, čemu skrivati ih. Oni me inspirišu da nastavim, da budem neustrašiv i često su mi podrška.

Neki od LGBTQ+ ljudi koje znam su u dugogodišnjim vezama, sa ozbiljnim planovima za budućnost, međutim često ta budućnost nije u Srbiji.

Najviše se radi njih nadam da će proći zakon o istopolnim zajednicama. Na mene potpisivanje tog zakona sada ne bi direktno uticalo, mislim da ni većina strejt osoba ne planira sa 20 godina život sa nekim. Svakako smatram da bi potpisivanje zakona dovelo do manje diskriminacije prema LGBTQ+ ljudima, i tome se radujem.

Samo me pustite da volim.

Ja sam jedan od vas.

Autor: Ser Gey

Podeli na društvenim mrežama:

Ostavite komentar

Vaš email neće biti objavljen. Neophodna polja su označena *.