Jelovac: Sistem socijalne zaštite ušao u pravnu prazninu nakon isteka kolektivnog ugovora

Radnici u sistemu socijalne zaštite u Srbiji od 20. aprila 2026. godine nemaju Poseban kolektivni ugovor koji bi uređivao njihova prava i obaveze. Formalno, reč je o isteku jednog dokumenta. Suštinski, prema tvrdnjama Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti Republike Srbije, reč je o ulasku celog sistema u pravnu prazninu bez jasno definisanih mehanizama zaštite zaposlenih.

Dok Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije javno detaljno odgovorilo na optužbe sindikata, iz sindikalne organizacije stiže tvrdnja da se problem ne nalazi u kašnjenju, već u načinu na koji je ceo proces vođen mesecima unazad.

Tačka loma: reprezentativnost kao mehanizam isključenja

Predsednik sindikata Siniša Jelovac tvrdi da je ključni trenutak nastupio još u martu 2025. godine, kada je sindikatu osporena reprezentativnost.

Taj administrativni status, koji određuje ko ima pravo da učestvuje u socijalnom dijalogu, postao je centralna tačka spora.

Sindikat navodi da postupak ponovnog utvrđivanja reprezentativnosti nije rešen u zakonskom roku, kao i da nadležni odbor mesecima nije zasedao, iako je po zakonu dužan da odlučuje.

Upravo u tom periodu, tvrdi Jelovac, sindikat je isključen iz radne grupe za pregovore o novom Posebnom kolektivnom ugovoru.

–Prvo se administrativno blokira status, a onda se ta blokada koristi kao razlog za isključenje iz pregovora – navodi on.

Nestanak kolektivnog ugovora

Poseban kolektivni ugovor, koji je godinama predstavljao osnovni okvir za regulisanje prava zaposlenih u socijalnoj zaštiti, prestao je da važi 19. aprila 2026. godine.

Novi nije usvojen.

Sindikat tvrdi da se u međuvremenu dogodio još jedan ključni korak — prelazak sa kolektivnog ugovora na pravilnike o radu koje donose poslodavci.

U praksi, to znači da se iz sistema pregovaranja između države i sindikata prelazi na model jednostranog uređivanja prava na nivou ustanova.

–Prava iz kolektivnog ugovora su rezultat pregovora. Pravilnik je rezultat volje poslodavca – navodi Jelovac.

Prema njegovim rečima, upravo u toj promeni modela leži suština problema — jer se pregovarački sistem zamenjuje administrativnim aktima bez sindikalnog učešća.

Sindikat tvrdi da je komunikacija sa Ministarstvom za rad svedena na formalne kontakte, bez suštinskog dijaloga o ključnim pitanjima.

Posebno se ukazuje na činjenicu da, prema navodima Jelovca, ministarka Mmilica Đurđević Stamenkovski nije održala sastanak sa rukovodstvom sindikata uprkos višestrukim zahtevima.

U takvom okviru, tvrdi sindikat, socijalni dijalog koji je zakonski predviđen kao osnov odnosa države i zaposlenih u javnom sektoru faktički ne funkcioniše.

Dodatnu dimenziju problema, prema sindikatu, otvara činjenica da pojedine ustanove već imaju pravilnike o radu koji zaposlenima garantuju viši nivo prava od novih modela koji se sada uvode.

To otvara pitanje neujednačenosti sistema — gde prava zaposlenih zavise od odluka pojedinačnih ustanova, a ne od jedinstvenog kolektivnog okvira.

Sistem u „pravnom međuprostoru“

U odsustvu kolektivnog ugovora i bez jasno završenog procesa pregovora, sektor socijalne zaštite nalazi se u prostoru između dva pravna režima: starog koji je istekao i novog koji nije uspostavljen.

Sindikat tvrdi da taj vakuum direktno utiče na pravnu sigurnost zaposlenih i otvara prostor za jednostrano menjanje uslova rada.

Iako odluka još nije doneta, sindikat ne isključuje mogućnost štrajka ili protesta.

–Sve opcije su otvorene – navodi Jelovac, uz tvrdnju da cilj nije politički sukob, već povratak sistema u okvir socijalnog dijaloga.

–Mi ne želimo dnevnopolitičko etiketiranje, nikakve partikularne interese. Zastupamo jasne principe, javni interes zaposlenih i korisnika socijalnih usluga. Želimo prestanak ponižavanja i kontinuirano urušavanje sistema socijalne zaštite. Оvim putem pozivamo nadležne da se urazume i shvate da je socijalna zaštita stub države, a ne sektor na kojem će se trenirati pravna nesigurnost.- zaključuje naš sagovornik.