• Ko je Inđiji ukrao radio?

    Danas je Međunarodni dan radija. Ustanovljen je pre tačno 10 godina u znak sećanja na 13. februar 1946. godine, kada je prvi put emitovan radijski program Radija UN. Prema istraživanju Evropske radiodifuzne unije u 37 zemalja, koje objavljuje 021, radio se najviše sluša u Letoniji – četiri sata i četiri minuta, zatim u Srbiji sa […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Ko je Inđiji ukrao radio?

    Danas je Međunarodni dan radija.

    Ustanovljen je pre tačno 10 godina u znak sećanja na 13. februar 1946. godine, kada je prvi put emitovan radijski program Radija UN.

    Prema istraživanju Evropske radiodifuzne unije u 37 zemalja, koje objavljuje 021, radio se najviše sluša u Letoniji – četiri sata i četiri minuta, zatim u Srbiji sa tri sata i 44 minuta, slede Irska i mnoge zemlje EU.

    Prema istom istraživanju, najviše poverenja građani imaju u informacije koje dobijaju na radiju, zatim sa televizije, a potom i sa društvenih mreža.

    U Inđiji se, tradicionalno, Međunarodni dan radija ne obeležava, a lokalni radio, kojim su se nekada stanovnici Inđije ponosili, danas je samo senka nekada moćne medijske kuće i retko ko ga sluša.

    Galerija fotografija, foto: RTV Inđija

    Od „poverenja koja traje“ do potpunog zaborava

    Radio Inđija počela je sa radom 18. jula 1973. godine, u sastavu ustanove “Radnički Univerzitet”. Program je periodično emitovan na srednjim talasima 188m ili 1593 KHz, da bi radio kasnije prešao na emitovanje na ultrakratkim talasima, na frekvenciji 96 MHz.

    – Radio Inđija je prvo emitovala dva dana programa i to ne celodnevnog, pa smo povećavali broj dana i sati, zatim sa srednjih talasa promenili frekfenciju na UKT pa u FM. Opreme za radio program, tada u bivšoj SFRJ nije bilo da se kupi. Sve smo pravili sami. Onda smo od Radio difuzne organizacije Vojvodine dobili opremu za radio, Štedlerovu miksetu. To je bila sreća – seća se početaka Gradimir Živković,  jedan od najpoznatijih radijskih voditelja i novinara.

    Rad na radiju pamti po lepim stvarima, po ljudima koje  je upoznavao i one sa kojima je radio, ali i po slobodi koju su osećali u radu

    – Drugačije je sada. Nekada je novinar ili voditelj imao slobodu, ne potpunu ali umerenu. Nismo imali unapred pripremljena pitanja ili odgovore. Nekada je novinar donosio izveštaj sa sednica, a ne izjave posle sednica koje daje predsednik, a na osnovu koje se potom kreira vest – sa setom se seća Živković.

    Gradimir Živković sa kolegama 1975. godine, fotografija: RTV Inđija

    Osamdesetih i devedesetih godina Radio Inđija je emitovala program iz prostorija u Bloku 63 i mogla je da se čuje daleko izvan grada u kome je osnovana. Bila je poznata po emisijama narodne i novokomponovane muzike, osim tokom devedesetih godina kada je radio “urbanizovan“ i otvorio svoja vrata za drugačije uticaje.

    Javno preduzeće postaje krajem 1997. godine, kada se seli u nove prostorije u centru Inđije, gde dočekuje i promene 2000. godine. U međuvremenu, na tridesetogodišnjicu osnivanja radija 2003. godine, sa radom počinje i televizija, a preduzeće menja ime u RTV Inđija.

    Sadašnja urednica na TV B92 Dragana Šorgić, koja je na RTI provela 14 godina, jasno se seća osnivanja televizije.

    – Za terenski rad na radiju je bio dovoljan samo diktafon, dobra ideja za temu i rečit sagovornik. Dolaskom televizije stvari se menjaju, ali ne i moje mišljenje da je radio spontaniji i emotivniji medij –kaže Šorgić i dodaje da je radio godinama samo gubio slušaoce.

    – Mada Radio Inđija ni približno nije bila slušana kao 80-tih kada je bila emitovana i na dugim talasima, ipak je sve vreme, od početka svog postojanja do prodaje, bila pravovremeni „izveštač“ o svim dešavanjima u opštini. Pri tome ne mislim na politička dešavanja, već prvenstveno na lokalne manifestacije, koncerte, skupove. Novinari podeljeni po oblastima pokrivali su svaki segment naše zajednice. Davala je prostor običnim ljudima, mladima, talentima, zanatlijama, umetnicima… Građani su bez cenzure mogli da iznesu svoje probleme, birokratske, komunalne, itd. A onda je prodajom radija sve to nestalo – kaže Šorgić.

    Dragana Šorgić u RTV Inđija, privatna arhiva

    Radio-televizija Inđija prodata je 14. avgusta 2015. godine Danijeli Suši iz Šida za 63.458,00 evra.

    Danas je RTV Inđija deo sistema RTV Sremska. Program Radio Inđije emituje se iz Šida, a studio i režija u prostorijama radija u centru grada su prazni.

    – Nekada je Inđija, pre radija, imala dva dobošara, koja su u Beški i Novim Karlovcima širili vesti. A Inđija je imala foto novine. Tada su ljudi bili bolje informisani nego sada – zaključuje Gradimir Živković.

    Reklamni bilbord, koji i dalje stoji u centru Inđije, na zgradi u kooj su prostorije RTV Inđija, svedočanstvo je jednog vremena, kada je radio Inđija bila slušana i poštovana i kada joj se verovalo.

    – Nekada je važilo u Inđiji: „Što nije objavila Radio Inđija, nije se ni desilo“. Ta vremena su za nama i sećam ih se sa žalom – kaže Dragana Šorgić.

    Tačnih istraživanja slušanosti danas nema, jer se ne rade, a inđinčani sa kojima smo razgovarali sadašnji radio ne doživljavaju kao „svoj“ i veoma retko ga slušaju.

    Inđinčani o radiju:

    „Nekada smo u kući slušali radio zbog muzike i informacija. Do nedavno sam slušala samo Gradimira, a sada uključim ujutro da čujem ko je umro i gasim odmah, jer su neslušljivi“
    Stana (78)

    „Šta da slušam radio? Kakav radio? Jesi ti luda?“
    Stefan (18)

    „Radio Inđija? Zar nije odavno ugašena?“
    Marija (46)

    Niko nije ostao

    Danas se na internet prezentaciji Radio televizije Inđija mogu pronaći stari podaci i arhivske fotografije. U rubrici „Vesti“ nalaze se informacije iz juna 2016. godine, u rubrici „Servisne vesti“ iz aprila iste godine, dok poslednji izveštaj o radu, tada javnog preduzeća „RTV Inđija“, datira iz 2012. godine. Ni programska šema godinama nije ažurirana, a na programu nema ni prepoznatljivih glasova koji su godinama činili okosnicu Radio Inđije.

    Kroz Radio Inđiju su prošla mnoga značajna imena, pa i vlasnica i saradnici ovog portala: Verica Marinčić, Miodrag Blečić, Nikola Radišić, Gradimir Živković, Dragana Šorgić, Radoslav Dvizac, Dragan Lakić, Stevan Majić, Dragoljub Vićentić, Radoslav Kovačević, Milorad Vujičić, Nikola Milošević, Mladen Ćujić, Bora Marić, Imre Koroknai, Nebojša Rađenović, Boško Damnjanović, Milenka Dobić, Milica Milovanović…

    Reklama RTI sa sloganom „Tradicija koja traje“u centru Inđije

    Tri radija

    Inđija je u svojoj istoriji imala 3 radio stanice – Radio Inđiju i dve privatne – Radio Orion i Radio Mega. Oba privatna radija nastala su nakon pada režima Slobodana Miloševića.

    RTV Mega osnovao je Dragan Lakić, poznati novinar i dugogodišnji zaštitni glas Radio Inđije 2. avgusta 2001. godine. Radni entuzijazam je trajao punih sedam godina, jer je 2008. godine Mega zatvorila svoja vrata. Pokazaće se, ne trajno, već na tri godine.

    – Zbog činjenice da je opštini Inđija prvobitno dodeljena samo jedna dozvola za emitovanje radio programa, 2008.  radio je prestao da radi. Na svu sreću, pokazalo se, na kratko, jer smo „u etru“ ponovo od 2011. godine – navodi se na stranici RTV Mega.

    Međutim, vrata nisu bila bukvalno zatvorena, jer je radio radio u nekoj vrsti ilegale, a u međuvremenu je osnovana i televizija Mega

    Televizija Mega počela je sa radom 02. avgusta 2009. godine kao logična posledica težnje osnivača  i zaposlenih da svoj program, pored audio, obogatimo i video doživljajem. – dodaje se na stranici tog medija.

    Radio Mega ponovo je počeo sa radom 2011. godine, kada su dobili frekvenciju na državnom konkursu i danas radi sa promenljivim uspehom.

    Atmosfera u RTV Mega, fotografije: RTV Mega

    Radio Orion je posebna priča.

    Registrovan je u martu 2001. godine i uprkos svim dozvolama za rad, punu deceniju su se borili za dobijanje frekvencije, ali u tome na kraju nisu uspeli.

    – Odmah na početku u radiju je bilo pet stalno zaposlenih plus povremeni saradnici. Ja kao osoba sa posledicama cerebralne paralize od rođenja, od države nisam tražio nikakvu pomoć već sam sopstvenim sredstvima i uz pomoć par prijatelja koji su i svoj rad i sredstva udružili krenuo u ovu priču, verovao sam da će i zvaničnici imati sluha i da će nam biti dodeljena zvanična frekvencija na kojoj ćemo raditi i čiji zakup ćemo uredno i plaćati kao sto smo i sve ostalo. Prvo smo morali da ugasimo predajnik posle 24 sata rada. Tada je počela borba – kaže za IN Medija vlasnik nekadašnjeg Oriona i još jedan prepoznatljiv glas nekadašnje Radio Inđije, Boško Vujanović.

    Radio Orion ugašen je 2011. godine, paralelno sa vraćanjem u etar „Radija Mega“, nakon deset godina borbe za frekvenciju i lažnih obećanja „da će sve biti u redu“.

    – Pitao sam se kako država može da ti dozvoli da otvoriš preduzeće za takvu delatnost, dozvoli rad preduzeću, godinama ubira poreze, doprinose i ostale namete a ne dodeli ti i zvaničnu frekvenciju. Inače sa tehničkim licima koja su pripadala Ministarstvu telekomunikacija dva puta smo izvršili merenja za lokalnu frekvenciju i oba puta su merenja pokazala da u Inđiji može da radi pet radio stanica uz ograničenje snage na predajniku… Posle decenije rada, muke i borbe, sami smo odlučili da ugasimo Orion u martu 2011. godine – sa tugom se seća Vujanović.

    Reklama za nekadašnji Radio Orion, privatna arhiva

    Pored tri radio stanice, u Inđiji su osnivani i drugi mediji: televizije, novine i portali, među kojima su TV Sveti Đorđe novine „Puls Inđije“ ili naš portal IN Medija. Međutim, većina medija je trajala kratko i gašeni su posle svega nekoliko godina rada. Na teritoriji opštine mogu se videti i signali Sremske TV i TV Fruška Gora, ali one nisu inđijski mediji.

    Naslovna fotografija: Amr Taha (Unsplash)
    IN Medija

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije VESTI