Nakon smrti devojke iz Inđije otvorena pitanja odgovornosti Hitne pomoći

Slučaj preminule devetnaestogodišnjakinje iz Inđije, ponovo je otvorio pitanje odgovornosti službi Hitne pomoći i načina na koji se procenjuje da li će ekipe izaći na teren.

Prema navodima koje prenosi Nova ekonomija, kada je Vesna Vitas, majka preminule devojke, pozvala Hitnu pomoć u Inđiji, rečeno joj je da sama dovede ćerku u Dom zdravlja. Nakon što je objasnila da njena ćerka nije u stanju da hoda i da nema mogućnost da je transportuje do lekara, dobila je isti odgovor, nakon čega je veza prekinuta.

Kako navodi Nova ekonomija, ovo nije usamljen slučaj.

U javnosti su i ranije zabeleženi primeri građana kojima Hitna pomoć nije izašla na teren ili je reagovala sa zakašnjenjem. Kao primer se navodi slučaj mladića iz Beograda kojem, uprkos moždanom udaru, nije poslata ekipa Hitne pomoći.

Podaci pokreta „Pravo na život – Meri“, koje prenosi Nova ekonomija, pokazuju da je Zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograda u periodu od 2020. do 2024. godine imao više od 2,8 miliona poziva, ali svega oko 450 hiljada terenskih intervencija.

To praktično znači da je tek oko 15,8 odsto poziva na broj 194 rezultiralo izlaskom ekipe na teren, dok se u velikom broju slučajeva pomoć građanima završavala bez intervencije.

Predsednik pokreta „Meri“ Dejan Zejnula izjavio je za Nova ekonomija da u ovakvim slučajevima gotovo niko ne snosi odgovornost.

–Treba postaviti najjednostavnije pitanje – u čemu je problem ako ljudi zovu hitnu pomoć, hitna ne izađe i ljudi umiru, i niko nikad nije odgovoran. Gde je tu problem, u ljudima ili u sistemu? – rekao je Zejnula.

On navodi da do septembra 2025. godine nije postojao pravilnik koji bi preciznije regulisao postupanje službi Hitne pomoći, dok ni postojeća pravila, prema njegovim rečima, nisu dovoljno jasna i obavezujuća.

Kako prenosi Nova ekonomija, Ministarstvo zdravlja je potom donelo pravilnik i nacionalne smernice za postupanje prilikom prijema poziva u hitnim stanjima, ali Zejnula smatra da lekarima i dalje ostaje široko diskreciono pravo procene.

–On mora da opravda svoju odluku ako postupi suprotno – rekao je Zejnula, navodeći da bi smernice morale da budu obavezujuće, u skladu sa standardima Svetske zdravstvene organizacije.

Govoreći o radu službi Hitne pomoći, Zejnula ocenjuje da se odgovornost često prebacuje na porodice pacijenata.

–Obrazac koji smo uočili je prebacivanje odgovornosti na pacijenta i na porodicu, što nikako ne sme da se dešava, ali se redovno dešava. Čak i kad se desi smrtni slučaj – rekao je on za Nova ekonomija.

Doktorka medicinskog prava Hajrija Mujović izjavila je za Novu ekonomiju da bi ovu oblast trebalo urediti posebnim zakonom.

–Mislim da bi jedno šire zakonsko uređenje te oblasti dovelo da praksa bude bolja, da svi ti problemi budu nekako celovito regulisani – rekla je Mujović.

Ona je navela da građani imaju mogućnost vansudske zaštite prava, kao i podnošenja tužbi ili krivičnih prijava, ali je upozorila da se takvi postupci u praksi teško završavaju utvrđivanjem odgovornosti zdravstvenih ustanova.

Advokat Nemanja Antić rekao je za Nova ekonomija da građani koji smatraju da su oštećeni postupanjem Hitne pomoći mogu da se obrate Savetniku za zaštitu prava pacijenata, zahtevaju disciplinski postupak protiv zaposlenih, podnesu krivičnu prijavu ili pokrenu parnicu za naknadu štete.

On je naglasio da je važno da građani traže očuvanje dokaza, jer se svi razgovori tokom prijema poziva snimaju i čuvaju, kao i podaci GPS sistema o kretanju sanitetskih vozila.

Kako navodi Nova ekonomija, pitanja upućena Ministarstvu zdravlja u vezi sa slučajevima neodazivanja Hitne pomoći ostala su bez odgovora do objavljivanja teksta.