Od prijava funkcionera do „obojene revolucije“: nova Vučićeva najava , građani bez poverenja u digitalnu najavu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 5. maja da će do kraja meseca pokrenuti portal na kom će građani moći njemu lično da prijavljuju „bahate funkcionere“, navodeći da mu, kako kaže, takve primedbe svakodnevno stižu od građana.

Uz ovu najavu, Vučić je ponovo istakao i ranije odloženo izdavanje knjige „Kako sam pobedio obojenu revoluciju“, koja kasni 11 meseci. Istovremeno je najavio novi digitalni mehanizam za prijave, uz poruku da će on lično biti uključen u njegovo pokretanje.

U javnosti je izjavio da želi da se suprotstavi obrascu ponašanja „znaš ti ko sam ja“, ocenjujući da je borba protiv takvog stava važnija za poverenje građana od samih rezultata.

-Uskoro ću da otvorim jedan portal gde ću samo o tome da govorim i gde ću da pozovem ljude da mi prijavljuju sve… uključujući i sebe i ljude oko mene.- rekao je Vučić za TV Informer.

Građani: „Ne verujemo u realizaciju i zaštitu podataka“

IN Medija je tim povodom sprovela anketu među svojim pratiocima, a rezultati pokazuju izražen skepticizam prema najavljenom projektu.

Na pitanje da li veruju da će portal zaista biti pokrenut, nijedan ispitanik nije izrazio poverenje u realizaciju najave.

Sumnje su posebno usmerene na način korišćenja podataka. Veći broj ispitanika smatra da bi sistem mogao biti zloupotrebljen u političke svrhe, za pritiske ili targetiranje građana.

Jedan od odgovora glasi:
-Pre svega targetiranje onih koji prijavljuju (baza podataka nezadovoljnih), a onda i medijski spektakl bez sistemske promene.-

Drugi ispitanici navode mogućnost predizborne upotrebe podataka, formiranja baze politički nepodobnih građana, kao i korišćenje portala za „ucene“ ili „osvetu“.

Koga bi građani prijavili

U delu ankete u kojem su građani odgovarali koga bi prijavili i zbog čega, odgovori su uglavnom usmereni ka najvišim nivoima vlasti i lokalnim funkcionerima.

Pojedini ispitanici navode konkretna imena, dok drugi pominju šire strukture vlasti. Kako se navodi u jednom od odgovora:

-Predsednika, ministre, direktore, sekretare, savetnike, kumove svih navedenih, šurnjaje, snaje, upravne i nadzorne odbore… Spisak je dugačak. Od lokalnih do državnih.-

U drugim odgovorima pominju se optužbe za zloupotrebu javnih sredstava, korupciju i bahato ponašanje lokalnih funkcionera.

Bez poverenja u zaštitu podataka i povratnu informaciju

Na pitanje da li očekuju zaštitu ličnih podataka prilikom prijave – svi učesnici ankete odgovorili su odrično.

Sličan stav izražen je i kada je reč o povratnoj informaciji o prijavama. Građani uglavnom ne očekuju nikakav konkretan odgovor ili rezultat.

Kako se navodi u jednom od odgovora:
-Ne, kao i obično, odgovora bez…-

„Kampanja pred izbore“, a ne sistemska promena

U oceni najave, većina ispitanika smatra da se radi o političkoj kampanji, a ne o institucionalnom rešenju.

“Sve im je kampanja“, „bacanje prašine u oči“, kao i „poslednji trzaji“ – deo su odgovora u anketi.

Institucionalna kontrola umesto portala

Na pitanje da li je na ovaj način moguće kontrolisati vlast, većina ispitanika odgovara negativno, uz stav da kontrola mora dolaziti kroz institucije, a ne platforme za prijave.

Jedan od učesnika ankete navodi:
-Vlast ne kontroliše sama sebe prijavama građana, nego institucijama koje su nezavisne od te vlasti. Ovo bi bio samo jedan ‘PR inbox’ za bes građana.-

Rezultati ankete pokazuju izraženo nepoverenje u najavljeni projekat, kao i sumnju da bi eventualni portal imao sistemsku ili institucionalnu funkciju. Građani ga uglavnom vide kao politički alat bez garancija zaštite podataka i bez stvarnog efekta na odgovornost funkcionera.

Šta je još obećavano Vučić

Od prijema građana u zgradi Vlade Srbije 2016. godine do najave digitalnog portala 2026. godine, u javnom prostoru se ponavljaju najave direktne komunikacije sa građanima i borbe protiv korupcije, uz ograničenu institucionalnu trajnost tih modela.

Od 2012. godine, u javnim nastupima Aleksandra Vučića više puta su najavljivane različite antikorupcijske akcije i modeli direktne komunikacije sa građanima.

Nakon formiranja vlade 2012. godine najavljena je „snažna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala“, uz policijske akcije i hapšenja, među kojima i slučaj biznismena Miroslava Miškovića krajem 2012. godine.

Tokom 2014. i 2015. godine borba protiv korupcije predstavljana je kao trajna državna politika.

U julu 2016. godine organizovan je prijem građana u zgradi Vlade Srbije, gde su građani satima čekali na razgovor, a iznosili su lične i administrativne probleme. Ovaj model nije prerastao u redovnu praksu.

Nakon 2017. godine, kao predsednika Srbije, nastavljene su povremene antikorupcijske kampanje i policijske akcije, uključujući operacije iz 2021. godine protiv organizovanog kriminala.

U poslednjem periodu ponovo se pojavljuju inicijative o direktnoj komunikaciji sa građanima, uključujući najavu digitalnog portala za prijavu „bahatih funkcionera“, koji bi trebalo da omogući prijavljivanje nepravilnosti i neprimerenog ponašanja u javnoj upravi.

Od 2012. godine do danas, u javnom diskursu se ponavljaju najave borbe protiv korupcije i različiti modeli direktne komunikacije sa građanima – od fizičkih prijema do digitalnih platformi, pri čemu deo tih mehanizama nije prerastao u trajne institucionalne procedure.