• Preporuke Batuta: Kako da pomognete deci da se izbore sa traumom

    Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ izražava najdublje saučešće porodicama stradalih u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i porodicama stradalih kod Mladenovca. Traumatični događaji donose sa sobom izazove koji su stresogeni, izazivaju jake emocije i izmene u ponašanju kako dece, tako i odraslih. Reakcije mogu da budu dugotrajne i nekontrolisane, navodi […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Preporuke Batuta: Kako da pomognete deci da se izbore sa traumom

    Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ izražava najdublje saučešće porodicama stradalih u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i porodicama stradalih kod Mladenovca.

    Traumatični događaji donose sa sobom izazove koji su stresogeni, izazivaju jake emocije i izmene u ponašanju kako dece, tako i odraslih. Reakcije mogu da budu dugotrajne i nekontrolisane, navodi se na sajtu Batuta.

    Dobijanje adekvatne zaštite i podrške može pomoći u smanjenju neprijatnih osećanja i simptoma, bržem upostavljanju kontrole nad ponašanjem i vraćanje uobičajenim, svakodnevnim aktivnostima i obavezama.

    Traumatični događaji izazivaju fizičke simptome i emocionalne reakcije osobe, od kojih su najčešće:

    Neverica

    Osećaj straha, šoka, besa, tuge, brige, ukočenosti, bespomoćnosti i frustracije

    Pojava paničnih napada – Ne uspostavlja se socijalna interakcija, osoba se povlači u sebe

    Smanjeno interesovanje za uobičajene aktivnosti

    Ponovno proživljavanje traumatičnog događaja kroz prisećanje

    Izbegavanje nepoželjnih misli i osećanja

    Promene u apetitu (pojačan ili oslabljen)

    Poteškoće sa spavanjem (noćno buđenje i košmari), koncentracijom i donošenjem odluka

    Fizičke reakcije, kao što su glavobolja, bolovi u telu, stomačni problemi i osip na koži

    Pogoršanje hroničnih zdravstvenih problema

    Povećana upotreba duvana, alkohola i drugih supstanci

    Preporučeni načini da se suočite sa traumatičnim događajem

    Pokrenite razgovor sa osobom. Ukoliko nije spremna ne insistirati, već pokazati zainteresovanost za razgovor kada osoba za to bude spremna.

    Pitati osobu kako se oseća povodom traumatičnog događaja.

    – Dopustiti osobi da izrazi svoja osećanja i postavlja pitanja.

    – Ne minimizirajte problem kao da se ništa nije dogodilo.

    Recite da se svi ljudi uplaše kada se nađu u nekoj opasnoj situaciji.

    Recite da su osećanja kao što su ljutnja, bes, bespomoćnost, tuga, strah, zabrinutost prirodni.

    – Recite osobi da je uz vas sigurna.

    Osobu koja je doživela traumatično iskustvo ne izlagati medijskom sadržaju o toj temi.

    Ne očekivati da će se osoba koja je doživela traumatično iskustvo brzo prilagoditi novonastaloj situaciji, već pokazati strpljenje.

    Trudite se da vi kao podrška ne pokazujete nervozu i nesigurnost.

    Kako pomoći deci da se izbore sa traumatičnim događajima

    Bez obzira na uzrast deteta, ono se može osećati uznemireno ili imati druge jake emocije posle traumatičnog događaja kome je prisustvovalo, ili o njemu saznalo. Neka deca reaguju odmah, dok druga mogu pokazati izmenjen način razmišljanja i ponašanja mnogo kasnije.

    Način na koji dete reaguje i uobičajeni znaci uznemirenosti mogu da variraju u zavisnosti od uzrasta, prethodnih iskustava i načina na koji se dete nosi sa stresom.

    Deca reaguju na ponašanje odraslih u svom okruženju. Kada se roditelji i staratelji mirno i samouvereno suočavaju sa traumatičnim događajem, mogu deci pružiti najbolju podršku.

    Potrebno je da roditelji razgovaraju sa decom o tome šta se dešava i ohrabre ih da pričaju o svojim strahovima i postavljaju pitanja. Posle traumatičnog događaja, važno je da deca osete da mogu da podele svoja osećanja i da roditelji razumeju njihove strahove i brige. Svaka promena u ponašanju može biti znak da dete ima problem i da mu je potrebna podrška.

    Teško je predvideti kako će neka deca reagovati na traumatične događaje. Pošto roditelji, nastavnici i drugi odrasli vide decu u različitim situacijama, korisno je da deluju zajedno kako bi podelili informacije o tome kako se svako dete suočava sa traumatičnim događajem.

    Ukoliko se osećate uznemireno zbog ovih događaja, razgovarajte sa nekim. Brojne institucije, udruženja i stručnjaci otvorili su svoje linije za decu i odrasle kojima je potrebna psihološka podrška.

    Institut za mentalno zdravlje u Beogradu: 063 8681757 i 063 8682217

    Klinika za psihijatriju: 066 8300854

    Društvo psihologa Srbije: psiholoskapodrskadps@gmail.com

    Nadel – Nacionalna dečja linija: 116 111

    Savetodavni telefon za roditelje: 0800 007 000

    Centar za mentalno zdravlje: 011 361 2467

    Pokret Nesalomivi: 0800 001 002

    Centar Srce: 0800 300 303

    Klinika Laza Lazarević, Nacionalna linija za pomoć adolescentima: 0800 309 309

    Izvor>021, foto: Pixabay

    IN Medija

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija