Trbin foto album: Alen Islamović

Alen Islamović je momak kojeg znam pre „Bjelog dugmeta“, svirao je gitaru u „Divljim Jagodma“ kad sam 1982. godine slikao njega i Dejana Lipovačiu za Politikin magazin „Rok“.

Igrom slučaja, ubzo odlazim na služenje vojnog roka u Bihać. Kako je Alen Islamović rodom iz Bihaća, tamo je tada imao kafić, nastavili smo druženje.Tada smo pravili serije fotografija, kada je on imao vremena između turneja i ja kao vojnik.

Alen je svojim specifičnim glasom napredovao, dok je bio u Dugmetu nastalo je najviše fotografija. Retke su one koje su bez Bregovića, nisu se odvajali a ni ja ih nešto nisam odvajao jer su zajedno bili celina. Dve velike zvezde. I to je negde specifično za priču o Islamoviću, retke su slike gde nije sa Bregom iako smo on i ja provodili toliko vremena pre Dugmeta.

Jedna od najdražih fotografija, koja je nastala neplanski u Beogradu 1986. godine je fotografija gde Islamović pored nekih starih vrata pozira. Slika mi je draga jer je on privatno takav, miran i opušten. Dok je na sceni drugačiji, brz i energičan. Tu fotografiju volim jer ta stara vrata kao predstavljaju prolaz između dva Alena, jedan privatno drugi na sceni.

Kao i svi prethodni, o kojima sam pisao, on takođe nije imao potrebu da kao istinska zvezda postavlja neke uslove kada su u pitanju fotografije. Nije ni morao, fortogeničan i lep čovek, kako god da sam ga uslikao izgledao je odlično.

Alen je jedna od retkih zvezda koju sam fotografisao kroz celu moju karijeru, ostali smo i privatno u kontaktu jer sarađivati sa nekim decenijama nije mala stvar.

Alena sam izabrao za ovaj album, jer mislim da treba potsetiti ljude koliko je zvezda istinskih, bilo nekad. Možda sam malo izabrao Islamovića jer ne mogu se mnogi pohvaliti toliko detaljnom, dugogodišnjom i dobrom saradnjom sa bilo kim. Kada sam kod hvaljenja, možda sam više od Islamovića, a i duže fotografisao Zdravka Čolića, kojeg pripremam za sledeću nedelju.

Tekst i fotografija: Zoran Trbović