Trbin foto album: Ivan Fece Firči

Ivan Fece Firči i ja smo se upoznali u SKC 1981. godine kada je bio član grupe „Luna“, sledeći put se viđamo i nanovo upoznajemo oktobra 2017. godine.

Nakon toliko godina pronašli smo se na Fejsbuku i dogovorili da se vidimo u Novom Sadu kako bih mu doneo fotografije Milana Mladenovića, Bojana Pečara i Džonija Štulića koje je otkupio od mene i izložio ih u diskoteci koju je tada držao.

Od tada se redovno družimo. Sa njim sam sarađivao od fotografisanja poznatih bendova koji su svirali kod njega ali i u kuvanju kotlića. On je kao i ja pasionirani ljubitelj kulinarstva. Intenzivno druženje sa njim počelo je i traje iz istih interesovanja za muziku ali i kulinarstvo.

Zanimljivo je da Firčija nisam slikao dok je bio deo EKV  a njegovu karijeru pre i posle sam propratio u potpunosti.

Ovaj tekst će biti malo drugačiji od onog na šta sam Vas navikao u ovoj rubrici. Firči će za čitaoce IN Medija pričati o sebi, ne priče koje ste čuli ili čitali.

– Muzikom sam počeo da se bavim u svojoj 5 godini kada me je deda upiso na časove violine u osnovnu muzičku školu „Josip Slavenski“ u Novom Sadu. U šestom razredu osnovne škole nastavnica muzičkog me zamolila da napravim školski orkestar. Tada napravio i audiciju, i hteo sam da sviram gitaru, ali su se mnoga deca prijavila da sviraju gitaru koju su bolje svirali od mene. Svi su hteli da sviraju gitaru ali niko nije hteo da svira bubnjeve, tako da sam ja rekao da ću to ja pošto neće niko. Seo sam za bubnjeve i odmah sam osetio da to nekako umem. – kaže Firči za IN Medija.

Nakon toliko decenija bavljenja muzikom on muzičku scenu danas, kako sam kaže, ne vidi ništa specijalno, prema njegovim rečima sporadično se pojavi nešto u svetu muzike što zagolica njegovo interesovanje ali nedovoljno.

– U lošoj smo fazi, da se ne ljuti niko ko se trudi i radi. Prošle godine sam bio u žiriju za nagradu Milan Mladenović gde se prijavilo stotine bendova gde je jako malo njih delovalo kao da ih vredi slušati. Tako da ja danas slušam, uglavnom, stare i proverene stvari sa prostora EX YU ali ništa od mladih bendova nije pomerilo sa mesta da kažem da je nešto specijalno. Na žalost.

Ne radi na projektima, tu i tamo, kako tvrdi, pozovu ga da odsvira ponešto u studiju po potrebi.

– Jedino što je zanimljivo, opet gerontološki projekat, trebalo bi da se ove godine ponovo okupi grupa „Džakarta“. – najavljuje Ivan.

Biznis koji je započeo u Americi pa nastavio po povratku u Srbiju je proizvodnja bubnjeva, u toj sferi kaže da ih je omela pandemija jer niko nije svirao pa samim tim nije ni kupovao instrumente.

-Strpljivo i polako vraćamo se nazad, u posao, radimo neke nove modele. Imamo dosta planova koje smo predstavili na sajtu. Saradnja sa muzičarima je u vreme pandemije bila usporena, bar u onom standardnom smislu da se nisu mogli nalaziti, ali sa druge strane internet je mnogima i pomogao tako što su svi sedeli kući i svirali uživo preko interneta.–

Posle duže vremena počela je neometana sezona koncerata u celom svetu, Firči za to ne haje preterano, kaže da je sve omiljene muzičare imao i imaće priliku da sluša u granicama Srbije.

– Pre par dana sam gledao dva uzastopna fantastična koncerta Darka Rundeka u Novom Sadu, slušao sam pre toga Urban, pa Marka Luisa zatim Nikolu Vranjkovića i Nena Belana. Uskoro idem na koncert Vajtsnejka, više reda radi, ali nisam specijalno zainteresovan za bilo koga osim ovih lokalnih nabrojanih.Kao i svi odlazim na koncerte čisto da vidim, jer je to za mene nemoguće izbeći. Neko ko je za mene uvek bio i ostao je Piter Gebrijel, za tu svirku bih otišao na bilo koju tačku sveta. – završava Firči priču.

Autor teksta i fotografije: Zoran Trbović ( IN Medija)