Trbin foto album: Josipa Lisac

Moj prvi susret sa Josipom Lisac je bio u Klubu Politike početkom osamdesetih, gde je Predrag Peca Popović radio sa njom intervju koji sam ja fotografisao, a sve to pred koncert u Domu sindikata. Opuštena i ležerna, prijatna dama, koja nije imala prohteva o tome kako će fotografija da izgleda.

Fotografije koje su nastale u Domu sindikata 1981. godine bile su drugi susret za kratko vreme sa Josipom. Kao foto-reporter tadašnjeg lista „Zdravo“ za koji sam radio, poslat sam na zadatak da objektivom ispratim koncert jedne od najvećih zvezda na tadašnjiem prostoru bivše Jugoslavije.

Privatno sam voleo njenu muziku, otišao sam na koncert bez posebnih uputstava kakve fotografije očekuju u redakciji. Njen glas, triko koji je tada nosila, pokreti i duga razbarušena kosa jednostavno su me poneli. Napravio sam više od 300 slika u crno beloj varijanti. Nisam primetio koliko sam je slikao, toliko je plenila, da sam imao utisak da je svaki trenutak bio važan.

Nakon koncerta, nisam imao priliku da sa njom uradim set fotografija, gde se ona namešta pred aparatom, a to nije ni morala. Ona je sama po sebi ekscentrična i privlačna, a objektiv je prosto obožava.

Od tolike količine fotografija koje sam sačinio i koje su korišćene u medijima onda i sada, nikada nije pravila pitanje koja sme, a koja ne sme biti objavljena. Dešavalo se da su pojedini umetnici tražili da pogledaju kako izgledaju na fotografijama i da „zabrane“ objavljivanje neke od njih.

Ona se nije time bavila, ona je radila svoj posao i pustila ostale da rade svoj.

Prošlo je dosta vremena dok se ponovo nismo sreli Josipa i ja. To je bilo 2016. godine, na koncertu u Sava Centru, ja ponovo kao foto-reporter, ona i dalje jedna od najvećih zvezda. U bekstejdžu sam joj poklonio album sa tim crno belim fotografijama, koje su nastale 35 godina ranije.

Nije mogla da poveruje svojim očima, iskreno se obradovala, grlila me i zahvaljivala se.

Na koncertu 2016. godine nisam imao neki poseban uticaj na fotografije koje su nastale, bio sam tu samo da uhvatim trenutak. Bila je toliko atraktivna, sa svim tim šeširima koji su pod određenim svetlom izgledali savršeno. Uz te, da kažem kostime, ona ima izuzetnu facijalnu ekspresiju, pa je veoma zahvalna za fotografisanje jer čini jedan paket.

Ovog puta, fotografije sam pravio u koloru, da pokažu tu paletu boja kojima je scena bila ispunjena, od svetala, do njenih kostima i šminke. Prosto je taj koncert tražio fotografije u boji.

Josipa dolazi u Kombak dvoranu 14. maja i šta mislite hoću li ići?

Ovog puta želja mi je da napravimo fotografije Josipe koja nije na sceni.

Fotografije i tekst: Zoran Trbović – Trba