• Upoznajte Wupera

    Dejan Ivanović, rođen 1993. godine u Novom Sadu, živi i stvara u Inđiji. Završio je Beogradsku politehničku školu u klasi profesora Duška Trifunovića. Od 2007. godine aktivno se bavi krečenjem zidova i nastavlja da podiže nivo i kvalitet svog rada, dok istovremeno oblikuje svoj karakterističan stil. U prvom planu je njegov rad na zidnim površinama, […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Upoznajte Wupera

    Dejan Ivanović, rođen 1993. godine u Novom Sadu, živi i stvara u Inđiji. Završio je Beogradsku politehničku školu u klasi profesora Duška Trifunovića. Od 2007. godine aktivno se bavi krečenjem zidova i nastavlja da podiže nivo i kvalitet svog rada, dok istovremeno oblikuje svoj karakterističan stil. U prvom planu je njegov rad na zidnim površinama, ali od 2016. sa podjednakom pažnjom pristupa i uljanom slikarstvu i istraživanju i usavršavanju slikarskih tehnika uopšte. Učesnik je raznih internacionalnih i internacionalnih Street Art festivala na kojima je dobio više priznanja i više nagrada. Na uličnoj sceni poznat je pod pseudonimom – Vuper.

    Ovako je skromno predstavio sebe mladi umetnik, dobro poznat urbanom društvu Inđije, Dejan Ivanović – WUPER koji se već duže od deceniju i po bavi se strit artom. Murali i grafiti ovog umetnika daju život zidovima Inđije i van nje. Jedan od sto najboljih umetnika strit arta u svetu, priznat i voljen.

    Kada si počeo sa grafitima i muralima?

    Sa grafitima sam počeo 2006. godine prvo su to bile skice po sveskama, pa sam 2007. godine uradio svoj prvi grafit na zidu. U tom periodu smo vozili BMX, tako da sam i prvih par grafita iscrtavao slova BMX. Iz godine u godinu sam se sve više davao za to, putovao, upoznavao ljude, verovatno i napredovao tako da poslednjih par godina sam na velikim zidovima i u slikarstvu.

    Može li se od toga živeti?

    Nisam znao da ću danas živeti od toga, ali sam to osećao. Jer kad vam te pare nisu na prvom mestu, nego vam je na prvom mestu napredak u tome što radite i dajete sebe celog u to, biti srećan i slobodan, onda pare dolaze same.

    Odakle ti inspiracija za brojne murale koje si uradio?

    Za sad imam dva glavna izvora inspiracije a to je porodica koja se oduvek bavila zanatima, pa sam tako i slikao neke tradicionalne zanate i ljude iz naroda. I drugi izvor inspiracije je detinjstvo, jer to mi je upravo najbolje doba u životu.

    Koje je tvoje mišljenje o muralima koji su doživeli ekspanziju u Inđiji?

    Volim sto šam Srbin i što sam rođen tu gde jesam,  ali ne crtam te stvari. Ne crtaju se u Indjiji samo takvi radovi, vec po celoj Srbiji, isto tako Balkanu. Imali smo burnu istoriju pa je i normalno da na balkanu ima dosta murala na tu temu.

    Inđinčani te odavno „poznaju“, ali su imali i da vide tvoj rad Novosađani, kako je došlo do toga da tvoj mural „dečak sa jabukama“ bude jedan najomiljenijih u Novom Sadu?

    Za vreme snimanja lokalnog filma „Lihvar“  u Indjiju je često dolazila  glumica Milica Grujičić i videla moje radove. Pre par godina napravila je pokret „Lančana Reakcija“ sa ciljem da dovodi muraliste u Novi Sad i oslikava velike zidove pa je tako i mene pozvala. Tako smo moj drug Endo iz Čacka i ja naslikali taj rad, koji je u centru grada, tako da i dosta ljudi zna za taj mural.

    Osim domaće „scene“ tvoj talenat su prepoznali i u svetu, „baka koja peče hleb“ mural je nastao gde, kad i zašto baš to?

    Da, prethodnih par godina dosta putujem van Srbije. Tako da sam prošle godine po drugi put dobio poziv iz Rusije, tacnije Dagestana. U gradu Derbent je nastao taj mural i naslikao sam jednu ženu kako peče hleb. Organizatori tog festivala su videli moje radove i pozvali da dodjem u njihov grad i naslikam nešto po svom izboru ali da ima veze sa njihovom kulturom i tradicijom. Otisli smo do nekog etno restorana,  fotografisao sam ženu kako pece hleb i tu scenu preneo na zid. Taj rad je uvršten od jednog street art portala koji prati muraliste širom sveta u najboljih  100 radova u 2021 godini.

    Foto: Hleb – Wuper

    Koji ti je rad najomiljeniji?

    Mozda jedan rad na srdnjoj školi iz Ljubuškog iz Bosne i Hercegovine.

    Foto: Ljubiško BiH – Wuper

    Koliko je strit art važan i šta misliš o strit artu u Srbiji?

    Važan je naravno, za kulturu, umetnost.. Ne znam šta bih puno rekao, mislim da je lepo videti neki velik oslikan zid ako ništa drugo.. Super nam je scena, imamo kvalitetnih umetnika i pored grafita biće sve više oslikanih velikih zidova.

    IN Medija

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Društvo