Vivien Kurtović: Emocija kao inspiracija

Pogled na umetnost kao i razumevanje iste su vrlo individualni. “Običan” čovek drugačije sagledava pojam ljubavi od pesnika. A da je to zaista tako, možemo da vidimo na primeru Vivien Kurtović,  mlade umetnice iz srca Vojvodine, tačnije iz Novog Sada.

Davne 1995. godine, u jeku svih mogućih nedaća koje su pogodile prostore bivše Jugoslavije, u Somboru se rodila jedna devojčica. Naizgled obična, a vrlo neobična. Tu i njena priča započinje.

Prvo je zavolela note, a potom i reči.

– Pa, muzika I ja se poznajemo vrlo dugo. Od kada me je rodila majka, bila sam vrlo nestašno dete, ali muzika je uvek bila tu, I pre nego što sam prohodala, krenula sam da sviram usnu harmoniku. Ljubav prema istoj je počela od malih nog. – navodi naša sagovornica.

Njena velika ljubav se zadržala sve do danas, a kako ističe, svakim danom je sve veća.

– Završila sam i srednju muzičku školu, ali akademiju nažalost nisam upisala – kaže Vivien.

Svaki umetnik ima svoju inspiraciju. Slikari su istu tražili u veri, Bogu, a muzičari uglavnom u svom srcu. A da se najbolja dela upravo rađaju iz emocija, svedoči i Vivien:

– Inspiracija mi je emocija. Smatram da ako nema emocije, nema ni muzike. Ljudi ne vole da ih lažeš i osete to kroz umetnost. Svaka moja pesma ima neku priču iz života, svaka nosi neko breme. Uglavnom, kada stvaram, stvaram u zavisnosti od stanja i raspoloženja, stvaram iz srca, jer ja uvek u životu idem srcem.

Osim muzike, ona svoju emociju iznosi i kroz poeziju. Pisana reč uvek može da probudi ona čula koju zvuk ne može. Ipak, postoje i određene razlike kada je stvaranje tekstova za muziku i prozu u pitanju.

– Pisanje poezije mi je kao dobar dan, jer poezija je u stvari moj način izražavnja emocija, kroz papir, smatram da je poezija živa i da ona ne sme da ostane zapisana na papiru, mora da oživi kroz muziku, te sam napravila projekat poezija uz praznju muzike, gde pravim svoju audio knjigu. – objašnjava  Vivien Kurtović.

Kako navodi, poezija je za nju život, te je u tu čast izdala i svoju prvu knjigu pod nazivom, Pred mojim očima sunce’’.

– Ovo je moja na neki način autobiografija, ko me poznaje, zna kroz knjigu da je unutra moja duša. Trenutno radim na drugoj knjizi. Kada govorimo o pisanju tekstova za pesme, tekstovi i muzika mi dolaze u snove, svaku pesmu sam sanjala i posle sva sreća pa se sećam svojih snova, zapišem ih na papir, volim tu staromodnost. – kaže mlada umetnica.

Kao i svaka umetnička duša, Vivien ima svoje idole. Među njima ubraja Fredija Merkjurija a od ženskih izvođača Kristinu Agileru, kao i  Radeta Šerbedžiju i Mariju Šerifović.

U moru svih negativnih emocija, važno je pronaći svetlost i sreću. A za nju je neophodno malo, a kako naša sagovornica kaže, ona uvek nosi svoj osmeh sa sobom.

– Uglavnom osmeh uvek nosim a sreću uvek prosim. Srećna sam osoba, ali da bi bila potpuna osoba fali mi srodna duša. Neko ko bio bio u koraku sa mnom.  –

Vivien je nedavnosnimila i  prvi spot zapesmu “Pustinjski cvet” u Abu Dabiju. Spot je, kako i sam naziv pesme kaže, u orijentalnom stilu, prožet kadrovima iz pustinje.

Na kraju, važno je imati sliku sebe u budućnosti. Vivien sebe vidi na velikoj sceni, sa orkestrom, i punom salom ljudi.

– Takođe sebe vidim, sa mnogo izdatih knjiga a I vidim sebe potpuno ostvarenu kao majku. Svaka žena je najsretnija kada ima svoju decu. – kaže ona.

Dakle, na mladima svet ostaje. Ceo svet, društvo, život. Naša sagovornica je odlučna: ništa nije nemoguće! Zato, ona ima važnu poruku za sve koji sanjaju isti san:

– Poruka za sve mlade je da slušaju svoje srce i ispunjavaju svoje snove, jer nista nije nemoguće! A kako se kaze sve u svoje vreme.

Andrijana Nikolić