Cene goriva rastu, više od polovine ide državi: Akademski plenum traži smanjenje akciza
U Srbiji cene goriva nastavljaju rast, a prema navodima Akademskog plenuma, ključni razlog ne leži samo u globalnim kretanjima, već i u visokom udelu državnih dažbina u maloprodajnoj ceni.
Podeli vest:
Kako se navodi u saopštenju, od približno 188 dinara koliko košta litar benzina, oko 70 dinara odnosi se na nabavnu cenu, dok više od 98 dinara čine akcize i PDV. To znači da preko polovine iznosa koji građani plaćaju na pumpama odlazi direktno u državni budžet.
Akademski plenum ocenjuje da takva struktura cene pokazuje da gorivo u Srbiji nije isključivo tržišna kategorija, već da u velikoj meri zavisi od fiskalne politike države. Kao primer navode zemlje региона, poput Bugarske i Mađarske, koje su u pojedinim periodima smanjivale akcize kako bi ublažile inflatorne pritiske.
U saopštenju se podseća i da su pojedine države, poput Hrvatske, pribegavale ograničavanju cena i smanjenju marži i akciza, dok su u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori ukupna poreska opterećenja na gorivo niža, što se odražava i na niže cene.
Plenum upozorava da cena goriva ima direktan uticaj na gotovo sve sektore – od transporta i poljoprivrede do industrije i trgovine – te da njen rast dodatno podstiče inflaciju. Posebno se ističe da povećanje cena energenata najviše pogađa domaćinstva sa nižim prihodima, jer energija čini značajan deo njihove potrošnje.
-Više od polovine cene goriva građani plaćaju kroz poreze i akcize, zbog čega visoke cene nisu samo posledica svetskog tržišta, već i domaće ekonomske politike – navodi se u saopštenju.
Zbog toga Akademski plenum zahteva od Vlade Srbije da razmotri smanjenje akciza kao meru koja bi mogla da utiče na pad cena goriva i ublaži pad životnog standarda građana, posebno u uslovima rasta cena nafte na svetskom tržištu.
Podeli vest:
