• Da li smo, kao društvo, u krizi morala?

    Postalo je moderno biti hladan, egoističan. Narcizam se pothranjuje kod dece, pa izrastaju u odrasle koji ozbiljne prevare i laži definišu kao snalažljivost. A uspeh priznaju samo onima koji brzo i lako stiču novac. Način nije bitan. Trud nije bitan. Poštenje i čestitost postaju predmet ismejavanja. Svi smo, ipak, samo ljudi. Nismo savršeni i u […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Postalo je moderno biti hladan, egoističan.

    Narcizam se pothranjuje kod dece, pa izrastaju u odrasle koji ozbiljne prevare i laži definišu kao snalažljivost.
    A uspeh priznaju samo onima koji brzo i lako stiču novac.

    Način nije bitan.
    Trud nije bitan.
    Poštenje i čestitost postaju predmet ismejavanja.

    Svi smo, ipak, samo ljudi. Nismo savršeni i u redu je ako se tu i tamo koristimo nekim “belim lažima”, ali zar ne treba da težimo ka onim pravim vrednostima?

    Sa moralnim vrednostima se ne rađamo, formiramo ih u toku procesa odrastanja.
    Dete od roditelja i drugih značajnih osoba uči šta je u redu, a šta nije.
    U tom procesu formira se struktura ličnosti koja se u psihologiji naziva Superego.

    Superego je zadužen za kontrolu ponašanja i značajan je za društvenoprihvatljivo funkcionisanje. Superego je odlika ljudi kao razumnih bića i po tome se, između ostalog, razlikujemo od životinja – u smislu da možemo da kontrolišemo svoje nagone i ponašanja.

    Ako je dete vaspitavano suviše popustljivo, bez jasnih zabrana na određene oblike ponašanja, vrlo je verovatno da ni u odraslom dobu neće biti u stanju da odloži svoje želje i potrebe, biće sklon/sklona impulsivnim reakcijama, imaće problem u prihvatanju autoriteta itd.

    Sa druge strane, ako je dete vaspitavano suviše strogo i disciplinovano, bez pokazivanja ljubavi, kao odrasla osoba imaće rigidan Superego, odnosno, prenaglašenu moralnost, osećanje krivice i kajanja kada za to uopšte ne postoje objektivni razlozi, te strah od autoriteta.

    Optimalan Superego, „zlatna sredina“ , omogućava osobi da svoje želje i potrebe uskladi sa moralnim standardima, da zadrži saosećajnost i obzirnost u odnosu prema drugim ljudima, a istovremeno da štiti svoje granice, poštuje i voli sebe.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije VESTI

    Batut: Raste broj obolelih od korona virusa

    Broj potvrđenih slučajeva korona virusa od početka maja u Srbiji raste, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović […]