Dragoljub Zamurović: „Sećam se – Rusija“

Ovaj tenk snimio sam na ulicama Moskve pre tridesetak godina. U Sovjetskom savezu dogodio se 1991. godine pokušaj državnog udara koji su organizovali neki članovi tadašnje Vlade radi preuzimanja vlasti nasilnim putem. Vojnicima je naređeno da iz kasarni izvedu tenkove na ulice glavnog grada SSSR-a. Moskovljani su se goloruki suprotstavili toj odluci.

Ne znam da li se možda i ovaj tenk danas nalazi negde u Ukrajini. Možda baš u ovom trenutku ispaljuje projektil prema nekoj zgradi u kojoj ginu nedužni ljudi, žene, deca… Ili možda neki stanovnik Ukrajine upravo sada ubacuje molotovljev koktel u tenk gde se tela vojnika pretvaraju u buktinje dok se potpuno ne ugljenišu… Ne znam.

Ali znam da ni vojnici u tenku, ni građani Moskve ili bilo kog grada u današnjoj Rusiji i Ukrajini nisu krivi za svoju zlu sudbinu. Odgovorni jedino mogu biti oni koji drže u rukama sve poluge vlasti – njihove lude vođe. Stanovnici ni jedne države na svetu nisu nikada donosili, niti danas donose ovako idiotske odluke, kao što je ulazak hiljade tenkova u jednu nezavisnu susednu državu.

Devedesetih godina prošlog veka su naše vođe predvođene Miloševićem, Šešeljem i Vučićem poslali nedužne mladiće u tenkovima da ginu i ubijaju nepoznate ljude, a svoju decu i sebe su dobro čuvali. Neki od njih su se upravo tada useljavali u ogromne stanove dobijene od Vlade.

Vlade mnogih zemalja, podržane ruskim vlastima koje nisu htele da ulože veto u UN, uveli su sankcije SR Jugoslaviji. Te sankcije nisu ni malo naškodile našim vlastima, ali uništile su privredu i ekonomiju zemlje. Ljudi su doživeli drastičan pad standarda, ostali su bez osnovnih životnih namirnica, lekova i energenata.

Danas se ponavlja ista greška. Uvode se sankcije stanovnicima Rusije. Te sankcije neće uopšte uticati na botoksiranog idiota i njegovu svitu, ali ubiće mnogo nevinih ljudi širom te ogromne zemlje.

U Sovjetskom savezu dogodio se pokušaj državnog udara koji su organizovali neki članovi sovjetske vlade radi preuzimanja vlasti i rušenja predsednika Gorbačova. Iz francuske agencije Gamma odmah me zovu i mole da hitno otputujem tamo jer znaju da Jugoslovenima ne treba viza za SSSR. Rekli su mi da u Moskvi imaju svog dopisnika, ali da žele da i ja odem pošto hoće kreativnije fotografije. Upozoravaju me da francuski foto-reporteri imaju loša iskustva sa njim, ali pošto je on Jugosloven, možda će sa mnom bolje sarađivati.

Prvim avionom odlazim za Moskvu. Javljam se pomenutom korespodentu koji mi savetuje da čekam u hotelu obećavajući da će mi javiti šta se događa i gde da idem. Sedim u hotelskoj sobi ceo dan, a od njega ni traga, ni glasa. Bilo je očigledno, kao što je to bio slučaj i sa francuskim kolegama, da je u meni video konkurenciju i nije želeo ni na koji način da mi pomogne. Srećom, imao sam i telefon njegove žene, koja je bila jedna izuzetno fer i korektna osoba za saradnju, tako da saznajem gde treba da odem i šta da fotografišem.

U svim diktatorskim režimima, bilo da su fašistički ili komunistički, najviše stradaju obični ljudi. Ovu staricu snimio sam u Moskvi 1981. godine isped jednog bilborda kojim se slavi Oktobarska revolucija i Lenjin. Na njenom licu i tužnom pogledu očitava se sav jad i beda društva u kome je živela.

Svet pokušava raznim sankcijama da zaustavi pomahnitale diktatore, ali to nije dobar put. Sankcije najčešće i najviše pogađaju baš ovakve ljude umesto one kojima su namenjene.

Autor teksta i fotografije: Dragoljub Zamurović

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku IN Medija