• Stručnjaci za osnivanje registra progonitelja

    Postoji ideja da se u Srbiji osnuje registar osuđen za proganjanje i ta ideja je neformalno predložena za buduću izmenu Krivičnog zakonika. Krivični zakonik, inače, propisuje za proganjanje novčanu kaznu ili zatvor do tri godine, a samo u težim slučajevima i do pet i deset godina, piše Politika.  Progonitelji su najčešće muškarci od 20 do 45 […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Stručnjaci za osnivanje registra progonitelja

    Postoji ideja da se u Srbiji osnuje registar osuđen za proganjanje i ta ideja je neformalno predložena za buduću izmenu Krivičnog zakonika.

    Krivični zakonik, inače, propisuje za proganjanje novčanu kaznu ili zatvor do tri godine, a samo u težim slučajevima i do pet i deset godina, piše Politika

    Progonitelji su najčešće muškarci od 20 do 45 godina, a žrtve su, u najvećem broju, žene od 20 do 33 godine. Statistika beleži 133 osuđujuće presude zaključno sa 2021. godinom. Od toga je u 17 slučajeva izrečena kazna zatvora, a u 13 kućni pritvor. Najveći broj osuđenih „prošao“ je sa uslovnom osudom ili novčanom sankcijom. 

    Prema rečima sutkinje Bojane Paunović iz Vrhovnog suda, zabeležen je slučaj osuđenika koji je žrtvi uputio više od 3.000 poruka i 7.000 poziva za samo 24 sata.

    -Imali smo i slučaj kada je okrivljeni pozvao sto puta za 45 minuta, uključujući i pozive kada je telefonska veza prekinuta odmah nakon što se žena javila. Tako nešto sigurno izaziva uznemirenost kod žrtve proganjanjakaže Paunović, prenosi Politika.

    Progonitelji koriste i skrivene kamere, sisteme za GPS praćenje, pišu sa lažnih profila na društvenim mrežama, šalju neželjene poruke…

    -Ovo krivično delo karakteriše upornost i kontinuitet. Jedan od načina porganjaja je i ostavljanje jasnih tragova žrtvi na osnovu kojih ona zaključuje da progonitelj prati njeno kretanje. Kada je reč o porukama na društvenim mrežama, važno je da žrtva napravi skrinšot tih poruka, što će biti sastavni deo njenog iskazaobjašnjava.

    Sudija Dragoslav Milanović iz Višeg suda u Smederevu ocenio je da će se ovo delo sve češće pojavljivati u sudskoj praksi, upravo zbog veće dostupnosti različitih sredstava komunikacije. 

    Kako kaže za Politiku, postoji ideja o osnivanju registra osuđenih za ovo krivično delo, ali za sada je to još „ideja stručnjaka koja je neformalno predložena za buduću izmenu Krivičnog zakonika“. Neke sudije su, dodaje, predlagale da se uvede mogućnost izricanja privremene zabrane prilaska i kontaktiranja sa žrtvom isto kao u slučajevima nasilja u porodici. 

    Izvor: Politika

    IN Medija

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije VESTI