Trbin foto album: Branimir Džoni Štulić

Džoni Štulić je priča za sebe, različita od svih ostalih u svakom smislu, muzika, pesništvo, prevođenje, čak i način pisanja. On je potpuno autentičan. Fotografisao sam ga mnogo puta, najčešće na koncertima, ali bilo je mnogo zanimljivije provoditi vreme sa njim van grupe i koncerata, gde sam uspevao da “izvučem” iz njega ono što je bilo važno za dobru fotografiju.

Najbolji serijal fotografija ovog umetnika napravio sam 1989. godine kod Geneks kule gde smo napravili popodnevno slikanje a posle čega je on otišao na koncert. U pauzama slikanja sam ga odveo u šahovski klub Novi Beograd, gde smo odmeravali snage u šahu ali sam ja tada napravio par interesantnih fotografija, Fotografije sam pravio tu, na licu mesta, za šahovskom tablom, toliko smo se opustili u tom igranju šaha i fotografisanju da smo zakasnili na koncert. Njegov koncert.

Sa druge strane, Džoni je profesionalac, nije odbijao bilo šta kada je karijera u pitanju, šta god da sam tražio od njega. U našim serijama fotografisanja slikao se sa decom, psima, slučajnim prolaznicima, baš ništa mu nije bilo teško.

Pored toga što je u poslu i odnosu prema svojoj karijeri i svim onim što prati karijeru, bio nepogrešiv i raznovrstan on je odličan poznavalac književnosti, muzike i političkih dešavanja u svetu.

Neiscrpna je riznica razgovora i polemike, njegova razmišljanja o svim događajima devedesetih su ga i odvela sa prostora Jugoslavije jer nije priznavao razvoj situacije.

Nažalost, njegova karijera prekinla se 1990. godine kada se odselio za Holandiju i više se nije vraćao, Poznato je da su brojni novinari pokušavali da od Džonija dobiju ekskluzivan intervju, priču, objašnjenje ili razloge zašto je tako naglo napustio svoju karijeru ali je on bio i ostao “škrt” na pričama.

U  poslednje dve godine čuli smo se nekoliko puta, razgovori koje smo vodili bili su privatni, oni o zdravlju ali i prisećanju na dobra stara vremena.

Ne mogu reći da sam bio ljubitelj njegove muzike, ali sada nakon tolikih decenija sve se više vraćam njegovoj muzici i shvatam da je to jedna od najkvalitetnijih stvari koja je postojala na prostorima bivše Jugoslavije.

Nakon toliko godina, voleo bi kada bi se vratio ili da se sretnemo negde i napravimo serijal fotografija uz price kakve smo nekad vodili. To je čovek koji je ostavio trag, povukao se neokaljan i zadržao pravo da mit o njemu živi i prenosi se na eneracije koje su nastale posle njegovog odlaska sa ovih prostora.

Autor teksta i fotografija: Zoran Trbović Trba