Trbin foto album: Zdravko Čolić

Fotografisanje Zdravka Čolića je bio moj prvi profesionalni aranžman, tada sam ga zajedno sa njegovom ekipom muzičara i tehničara pratio na turneji „Putujući zemljotres“.

Njegova jugoslovenska turneja, pod nazivom „Putujući zemljotres“, 1978. godine, na kojoj su ga pored nas pratile i „Lokice“, jedna je od najvećih, ako ne i najveća turneja u staroj Jugoslaviji.

Turneja je završena u septembru 1978. u Beogradu, koncertom na Marakani, na kojem je bilo oko 70.000 ljudi. Sav prihod od tog nastupa Zdravko Čolić je ustupio Savezu slepih. Tokom cele turneje pratio sam I fotografisao Čolića, mogu slobodno reći da je od njega i počela moja karijera. Napravio sam sijaset fotografija koje su većinom u crno beloj varijanti.

Zdravko nakon toga odlazi na služenje vojnog roka, a ja nastavljam sa svojim fotografskim radom u omladinskom listu “Zdravo”.

Nakon povratka iz vojske Čolić je napravio veliki koncert u Pioniru .

Čolić je fantastičan pevač, to je poznato, ali prateći ga na prvoj turneji i kasnije tokom njegove karijere, neverovatno je koliko čovek ima energije.

On je kao mlađi bio u stanju satima na koncertu da bude aktivan, da skače, igra i peva istovremeno. Toliko dinamičnog izvođača nisam video u svojoj karijeri. I sada, kada je u nekim ozbiljnim godinama Zdravko i dalje poseduje tu neverovatnu energiju.

Sećam se da smo jednom imali zakazano fotografisanje na Košutnjaku, u sred šume, u kojoj nije bilo nikoga u tom trenutku kada smo došli. Ne znam tačno koliko je vremena prošlo, ali nije mnogo, tu se okupilo oko 500 ljudi koji su došli da se slikaju sa njim i da uzmu autograme.

Fotografisanje Čolića ili putovanje sa njim umelo je da traje dosta duže od predviđenog vremena, jer nije bilo moguće od obožavalaca. Kako su saznavali gde se nalazi i kuda prolazi, meni ni dan danas nije jasno. Tada nije bilo mobilnih telefona, tagovanja na fotografijama, društvenih mreža ali su njegovi fanovi uvek nalazili način da ga u stopu prate.

Nemoguće je opisati da se u praznoj šumi od jednom pojavi 500 ljudi. Prateći ga na turneji, na benzinskim pumpama smo se zadržavali dugo, jer čim ga spaze prvo radnici žele da se slikaju i autograme, onda mušterije koje su slučajno naišle i samo par minuta kasnije se to pročuje da se na pumpu sjati more ljudi. Mogao je on da im umakne, da ih odbije ili bude neprijatan, nikada to nije uradio, uredno je sa svima njima popričao par reči, dao autogram ili se slikao.

Svojom pojvom na muzičkoj i svakoj drugoj sceni Čolić je potisnuo sve tadašnje zvezde, ima takvu harizmu koja jednostavno pleni. Zdravka su obožavali i žene i muškarci, on je tada bio što bi se sadašnjim rečnikom nazvalo influenser. Imao takvu popularnost koju nikada niko neće postići na ovim prostorima.

Poslednji put sam ga video u Novom Sadu 2016. a zadnji put sam ga slikao u Opatiji na „Letnjoj pozornici“ kada smo sedeli i pričali. Nije mogao da veruje da mene vidi u Opatiji na svom nastupu.

Moram reći da je uvek bio galantan i uviđajan, poštuje  svačiji posao. Recimo nije se, makar u mom prisustvu, dogodilo da odbije novinara za razgovor ili fotografa da mu ispozira a o tome koliko poštuje fanove neću ni da pričam.

Zdravko Čolić 30. maja puni 71. godinu, verujem da i Vas čudi da čovek koji nosi te godine još uvek ima energiju mladića od 20 godina. Srećan rođendan Zdravko.

Autor teksta i fotorafije: Zoran Trbović