BIRODI: Kritika vlasti češća u štampanim medijima
Mediji su se tokom predizborne kampanje podelili na one koji izveštavaju gotovo isključivo pozitivno o kandidatima vlasti a negativno o predstavnicima opozicije, i obrnuto, dok su evrointegracije kao tema učesnika predizborne kampanje do sada „bile na nivou statističke greške“, rečeno je danas na predstavljanju monitoringa o izveštavanju u predizbornoj kampanji Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), […]
Mediji su se tokom predizborne kampanje podelili na one koji izveštavaju gotovo isključivo pozitivno o kandidatima vlasti a negativno o predstavnicima opozicije, i obrnuto, dok su evrointegracije kao tema učesnika predizborne kampanje do sada „bile na nivou statističke greške“, rečeno je danas na predstavljanju monitoringa o izveštavanju u predizbornoj kampanji Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), prenosi Danas.
Monitoring je u periodu od 15. februara do 14. marta obuhvatio centralne informativne emisije televizija sa nacionalnom frekvencijom i televizije N1, kao i šest dnevnih novina.
Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović je na konferenciji za novinare u Medija centru rekao da, kada su u pitanju štampani mediji, listovi koji su u državnom vlasništvu – „Politika“ i „Večernje novosti“ u najvećem procentu izveštavaju pozitivno o predstavnicima vlasti a negativno o opoziciji.
Gavrilović je naveo da je „izuzetno pozitivno“ o predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću u 93 odsto tekstova pisala „Politika“, u 91 odsto „Večernje novosti“ i u 85 odsto „Informer“, dok je o predsedničkom kandidatu Zdravku Ponošu list „Nova“ posvetio 61 odsto pozitivnih tekstova.
Dodao je i da je sličan odnos štampanih medija kada su u pitanju izborne liste vlasti „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ i opozicije „Ujedinjeni za pobedu Srbije“, dok su „izborne liste manjina u isto vreme bile malo ili nimalo zastupljenje“.
Gavrilović je kazao da je na rezultate istraživanja izveštavanja televizija o izbornim listama i predsedničkim kandidatima, i ocenu da uglavnom pozitivno izveštavaju o kandidatima za izbore, uticalo emitovanje obaveznog predizbornog materijala stranaka od 30 sekundi u izbornim blokovima, tokom kojih učesnici na izborima govore pozitivno o sebi, za šta je naveo da predstavlja „prikriveno reklamiranje“ koje „obesmišljava izborne kampanje“.
Sociolog Radule Perović je ocenio i da su „republički izbori poklopili beogradske izbore“.
Govoreći o predstavljanju opozicionog predsedničkog kandidata Zdravka Ponoša, Perović je rekao da je o njemu „na televiziji Pink emitovano 7,2 odsto priloga pozitivno, na B92 je bilo emitovano 26 odsto pozitivnih priloga, dok je na televiziji N1 69,4 priloga o njemu bilo pozitivno“.
Istraživač Dražen Pavlica je rekao da je primetna „senka rata u Ukrajini“ nad izbornom kampanjom, zbog čega je „nacionalni interes“ kao tema bio zastupljen u 14,7 odsto vremena u izbornoj kampanji, sa deset odsto zastupljena je bila tema ekonomije, dok je iznad pet odsto bila zastupljena tema infrastrukture i komunalnih problema.
– Zanemarujuć je procenat tema o evrointegracijama, na nivou statističke greške – rekao je Pavlica, navodeći da je ta tema bila zastupljena u predizbornim obraćanjima „ispod jedan odsto“.
Dodao je da je „kritika Vlade i vlasti prisutnija u štampanim medijima nego na televizijama“.
Od štampanih medija posmatrani su listovi Blic, Danas, Večernje Novosti, Nova, Politika i Informer.
IN Medija