Dragoljub Zamurović: „Sećam se -antibirokratska „jogurt revolucija“ oktobar 1988. godina“

Veliki “spontan” miting u Novom Sadu oktobra 1988. godine. Za govornicom Bracika Kertes. Čovek iza njega mu suflira “Kaži da si ti Mađar i da se ne plašiš Srba”. Počinje antibirokratska “Jogurt revolucija”.

Neki ljudi sada kažu da Milošević, koji je bio Predsednik Predsedništva CK Saveza komunista Srbije, nije bio komunista. Da li će sutra članovi SRS i njihovi simpatizeri tvrditi da Vučić nije bio radikal? Papa nije bio katolik?

Kod nas je vazda bilo raznih revolucija: „Balvan revolucija“, „Plišana revolucija“, „Nežna revolucija“, „Baršunasta revolucija“, „Svilena revolucija”… Ova je nazvana po onome što sam snimio na trotoaru ispred zgrade Pokrajinskog komiteta SK Vojvodine – “Jogurt revolucija”.

U autoritarnim i banana državama, za hohštaplere svih fela, uvek je najbolja investicija članstvo u vladajućoj partiji. Tako je bilo nekada, tako je i sada. Pošto su u Jugoslaviji decenijama bile zabranjene sve partije osim komunističke, to su i oni sa tri grama mozga znali gde im je mesto. Kada su krajem osamdesetih godina prošlog veka ovom miksu Tita i Partije dodati razni nacionalizmi i religije, sve je bilo spremno za ono što nakon toga sledi.

Uz malu prijateljsku pomoć iz Srbije, u Crnoj Gori demonstracije “protiv nespremnosti tadašnjeg rukovodstva da se odrekne političkog i ekonomskog monopola” (kao što to reče Milo Đukanović) započinju jednog lepog dana, a završavaju sa kišom koja je lila kao iz kabla. Bio sam mokar do gole kože. Demonstranti se nisu povlačili, a onda je stiglo naređenje: “Milicijo, postupi po naređenju”. Saznajem da je došlo do sukoba i kod Žute grede. Uzimam taksi i odlazim tamo. Na vozilu je prozor koji ne može da se zatvori. Ja završavam sa zapaljenjem pluća, a nekoliko meseci kasnije vlast u Crnoj Gori preuzimaju “lepi, mladi i pametni” članovi Saveza komunista Momo i Milo.

Celog dana kiša je lila kao iz kabla. Bio sam mokar do gole kože. Demonstranti se nisu povlačili, a onda je stiglo naređenje: “Milicijo, postupi po naređenju”. Saznajem da je došlo do sukoba i kod Žute grede. Uzimam taksi i odlazim tamo. Na vozilu je prozor koji ne može da se zatvori. Ja završavam sa zapaljenjem pluća, a nekoliko meseci kasnije vlast u Crnoj Gori preuzimaju “lepi, mladi i pametni” Momo i Milo (gle čuda – članovi Saveza komunista).

Autor teksta i fotografije: Dragoljub Zamurović

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku IN Medija