Superhammer

Categories Inđija, Istorija inđijskog rokenrola, NAJVAŽNIJEPosted on

Superhammer je jedan od onih bendova za koje šira publika u Inđiji nije čula; koji je za 9 godina postojanja svirao širom zemlje, ali u svom gradu samo dva puta i to na mišiće; koji ima više autorskih izdanja koja nikada nisu puštena na lokalnom radiju ili televiziji. Niti imaju gde da sviraju, niti postoje lokalni mediji na kojima bi mogli da promovišu svoje pesme, niti inđinčane previše zanima zvuk koji se smatra vrlo hermetičnim ili čak „teško svarljivim“.

Superhammer je nastao pred kraj 2012. godine, ali se kao zvaničan datum osnivanja uzima 1. januar 2013. Osnivači benda su inđijski muzilčari, već aktivni u nekoliko bendova (o kojima je bilo ili će biti reči u ovoj rubrici, kao što su Misty ili Harlekin) Milan Brkić (gitara) i Stevan Vivod (bubnjevi), a vrlo brzo im se pridružuje Igor „Jimmy“ Stanić (bas gitara).

Superhammer i Miloš Krsmanović

Iako su slušali raznovrsnu muziku čije uticaje su implementirali u sopstveni zvučni izraz, glavni muzički uzor su im bili Black Sabbath.

– Namera benda je bila da pruži omaž pomenutom bendu i napravi kvalitetan hard rock, heavy, stoner metal album – rekao je Stanić u jednom od retkih intervjua.

A teme kojima su se bavili – daleko od ljubavnih; kao oštri kritičari bavili su se društvenim anomalijama, ali i religijama, kao jednim od uzroka višedecenijskih problema i patnji u celom regionu.

Ideje su pljuštale i pre formiranja  benda, pa su Milan, Stevan i Igor iste godine ušli u studio i počeli sa snimanjem autorskih pesama.

Prva pesma koju su snimili bila je „Boogie Man“ u studiju „Citadela“,  u kome je nekoliko meseci ranije već debitovao inđijski „Alitor“. Izbor je bio logičan, ako se uzme u obzir da se njihov „stoner metal“ zvuk uklapao u profil studija orjentisanog isključivo ka heavy metalu raznih podžanrova.

Odmah nastavljaju i sa snimanjima i rezultat toga su pesme „Emptiness Inside Of Me“ i „The World Of Today“, koje su iste godine objavlili kao EP izdanje i besplatno ponudili fanovima na internetu. U nedostatku pevača, sve tri pesme otpevao je producent Luka Matković.

Prvo i za sada jedino „dugosvirajuće“ izdanje „Snakenest“, bend Superhammer objavljuje naredne 2014. godine. I on je snimljen u studiju „Citadela“, a producira ga ponovo Matković. Ovoga puta on nije pevao, već su za vokale bile zaduženi Strahinja Cerovina (iz novosadskog heavy metal benda Concrete Sun) i Aleksandar Stojković (iz rumskog Burning Circle).

Kako bi obeležili izlazak prvenca, snimaju i mini dokumentarac Superhammer – Od nule do „Snakenest“, iza koga stoji Zoran Stanić, kamerman i fotograf, koji je kasnije preuzeo brigu o vizuelnom identitetu benda.

Superhammer tada intenzivira rad i nastupa širom zemlje. Za te potrebe na bini im se pridružuje prvo Jadranka Stanić, Igorova supruga, a potom i Boris Supan i Miloš Krsmanović, sa kojima su već sarađivali. 

Superhammer je Supanom snimio „Diamond Gates“ (novu verziju pesme koja je u originalu objavljena na albumu „Snakefest“), a sa Krsmanovićem „May The Gods Pitty The Man“. Obe pesme objavljuju 2015. godine kao bonus na CD reizdanju prvog EP-ja „Superhammer“.

Superhammer i Boris Supan, 2015.

U tom periodu, posebno su ponosni na nastupe sa svetski priznatim bendovima, grčkim stoner metal bendom Planet of Zeus i američkim doom metal bendom Saint Vitus.

Iako su osnovali bend, Milan Brkić i Stevan Vivod 2015. godine napuštaju Superhammer i prepuštaju ga Igoru, kada stalni član benda postaje Jadranka Stanić. Kao dvojac, uz pomoć drugih muzičara, ulaze u studio i snimaju dva singla („Nameless/Fear and Regret“ – 2016. i „Blood To The Stone“ – 2017.)

Te 2017. godine Superhammer nastupa i na Exit festivalu. S obzirom na to da su dvojac, na bini su im se pridružili Vojin Ratković (KBO, Deadly Mosh) za bubnjevima i Nikola Andrejić (Rain Delay) na bas gitari. Međutim, posle Exita bend prestaje sa koncertnim nastupima.

„Nijedan bend ne može da uspe u regionu, u Evropi i šire, bez jake baze u svom gradu. Niko od nas koji smo u proteklih par godina ušli u autorske vode nema bilo kakvu bazu fanova u svom gradu, nismo u mogućnosti čak ni da svoju muziku reprezentujemo kako treba, jer u Inđiji nemamo gde da sviramo.“
Igor Stanić, 2014.

Igor i Jadranka naredne godine ponovo ulaze u studio i uz pomoć bubnjara Vojina Ratkovića (Deadly Mosh) i basiste Nikole Andrejića (Rain Delay) snimaju i objavljuju još jedan EP po imenu „II/III/IV“, kojim za sada zaokružuju autorska izdanja. Za tu priliku okupili su veliki broj muzičara koji su na njemu učestvovali, među kojima su Aleksandra Stamenković (Jenner), Marko Todorović (Alitor), Dejana Garčević (Claymorean), Zoran Vandal Sokolović (Infest), Miloš Krsmanović (Thundersteel, Armageddon, Elsewhere Shine).

Bend pauzira do sredine ove godine, kada Jadranka odlučuje da napusti bend, a na njeno mesto dolazi Dejana Garčević iz lazarevačkog benda Claymorean, sa kojom je počeo rad na novim pesmama.

Očekuje se skori ulazak u studio i snimanje novog albuma, čim pisanje pesama bude završeno, ali i u zavisnosti od slobodnog vremena i Dejaninih obaveza prema matičnom bendu. Objavljivanje novih pesama planirano je za proleće

Diskografija:
„Superhammer“ (EP. 2013. Digitalno izdanje, 2015. CD (sa dve bonus pesme) za Miner Records)
„Snakenest“ (Full lenght album 2014. CD Miner Records)
„Nameless/Fear and Regret“ (Single 2016. CD Miner Records)
„Blood To The Stone (Single 2017. CD Miner Records)
„II/III/IV“ (EP 2018. Tape Miner Records)

N. Radišić

Podeli na društvenim mrežama:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *