• Građani nezainteresovani za odluke koje donosi Skupština opštine

    Građani Inđije nisu zainteresovani za kreiranje odluka Skupštine opštine poput donošenja odluke o budžetu, kapitalnih projekata ili izradi pa i primeni Lokalnog antikorupcijskog plana. Iako su pozvani na otvoreni sastanak u zgradi opštine Inđija, u okviru javnih rasprava, inđinčani se ipak odlučuju da umesto njih važne odluke donese lokalni parlament. Opozicija u lSkupštini opštine  smatra […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Građani nezainteresovani za odluke koje donosi Skupština opštine
    Foto: IN Medija

    Građani Inđije nisu zainteresovani za kreiranje odluka Skupštine opštine poput donošenja odluke o budžetu, kapitalnih projekata ili izradi pa i primeni Lokalnog antikorupcijskog plana.

    Iako su pozvani na otvoreni sastanak u zgradi opštine Inđija, u okviru javnih rasprava, inđinčani se ipak odlučuju da umesto njih važne odluke donese lokalni parlament.

    Opozicija u lSkupštini opštine  smatra da je razlog nedovoljna informisanost  ali i nezainteresovanost građana za lokalnu politiku. S druge strane, vlast veruje da se građani lokalnoj saoupravi obraćaju upravo preko svojih predstavnika u lokalnom parlamentu te zbog toga ne učestvuju u javnim raspravama.

    Korupcija nije zanimljiva?

    Građanima je data mogućnost da iznesu svoje mišljenje i sugestije na javnim raspravama. koje bi mogle biti važan instrument koji građanima omogućava da utiču na proces donošenja odluka i učestvuju u demokratskim procesima međutim, građani se retko odazovu na poziv lokalnih vlasti.

    Primera radi, na javnoj raspravi o predlogu Lokalnog antikorupcijskog Plana niko od građana nije učestvovao u donošenju jako bitnog dokumenta za koji su jednoglasno glasali odbornici u Skupštini opštine Inđija. Na otvorenom sastanku u zgradi opštine niko od građana nije prisustovao.

    Nakon toga, lokalna samouprava je bila dužna da oformi telo koje će pratiti sprovođenje Lokalnog antikorupcijskog plana. Na javni konkurs koji je raspisan 28. marta ove godine stigle su tri prijave i nakon održanog testiranja kandidata doneta je odluka da sva tri prijavljena kandidata ispunjavaju uslove.

    Članovi nisu deo vlasti odnosno političke stranke ali je među članovima tog tela i predstavnica udruženja građana „Gorocvet“, čija je delatnost tradicija, izrada narodnih umotvorina i slično.

    Odbornik Božidar Sudžum smatra da je takva praksa i u ostatku države jer su građani, kako kaže, nezainteresovani.

    – Na mnogim mestima sam čuo da u Srbiji kada neko hoće nešto da se ne uradi on osnuje komisiju za to. Slično je i sa ovim dokumentom. Moglo bi se reći da predstavlja paradoks sam po sebi. Odbornici našeg pokreta, kao i svi javni službenici morali su da prođu edukaciju o antikorupcionom delovanju, pa sumnjam da oni koji ne rade a imaju direktan ili indirektan dodir sa javnim službama osete boljitak u smislu manjka korupcije. Taj dokument je reda radi i da bi se ispoštovala procedura, a verujem da građani imaju sličan stav i samim tim ne žele da učestvuju, a kada se tako i radi pitanje da li njegov sadržaj može bilo šta da promeni. Nažalost, korupcija je pustila korenje i toliko smo navikli na nju, da čak možda ni ta tema nije preterano interesantna. Krajnja principijelnost, hrabrost i strpljenje većine bi mogli nešto da promene. Struka u personalnim modelima gubi na značaju, bez obzira što predstavnica može i da obavlja posao na najbolji način, pravo je pitanje koja je preporuka ljudi da budu izabrani za takva tela. Nadam se da grešim, ali ustaljena praksa nam govori o ovome i sumnjam da je dobra odluka, lojalnost je u patrimonijalnim društvima u koje mi upadamo iznad stručnosti i pitanje da li bilo šta dobro može proisteći. – smatra opozicioni odbornik Božidar Sudžum.

    Nezainteresovani i za komunalne probleme

    Nekada jedinstveni informacioni sistem po kojem je Inđija bila prepoznatljiva takođe više nema nikakvu funkciju. Reč je o Sistemu 48 preko kojeg su građani imali prilike da ukazuju na komunalne ali i ostale probleme koje su u nadležnosti javnih preduzeća, ustanova kao i određenih opštinskih Odeljenja.

    Početak realizacije projekta “Sistem 48” je davna 2004. godina kada je Agencija Sjedinjenih Američkih  država za međunarodni razvoj (USAID) preko Programa za reformu lokalne samouprave u Srbiji (SLGRP) započela pilot projekat Siti Stat u Inđiji i Paraćinu. Kada je implemetiran, stanovnici opštine Inđija su odmah prihvatili ulogu koja im je dodeljena u rukovođenju lokalnom samoupravom.

    Objedinjujući rad svih javnih preduzeća u opštini,Sistem 48 omogućio je rešavanje problema i zahteva građana, koji pomoću njega lakše i brže rešavaju problem iz domena komunalnih preduzeća.

    Prema ranijim izveštajima opštine Inđija , u proseku je na 6 meseci bilo obrađeno preko 2500 zahteva građana (preko 400 zahteva mesečno). Međutim, poslednjih godina sve je manje Inđinčana koji se obraćaju nadležnima putem Sistema 48.

    Negativan trend se nastavio te je tako u 2022. godini ukupan broj zahteva svega 35.

    Odbornik opozicionog pokreta Građanin, Božidar Sudžum, kaže da postoji više razloga za to. Jedan od razloga je, smatra Sudžum, to što građani nisu dovoljno informisani.

    –   Sistem 48 je uveden radi pre svega demokratizacije društva, međutim on je izgleda bio dobra volja pojedinaca u našoj opštini da ga uvedu, a ne volja čitavog našeg mikrokosmosa, jer i dan danas mnogi ljudi ne znaju ni za Sistem 48 ni kako na najosnovniji način da učestvuju u kreiranju lokalne politike, niti to naprosto žele, na moju veliku žalost. Veći deo krivice svakako vidim u ljudima koji odlučuju, jer nisu dovoljno dobro informisali o takvim mogućnostima, ali svakako da i zaintrigiranost pojedinca utiče na informisanost. Rekao bih, a to je moje subjektivno mišljenje svakako, da od 2016.do danas imamo pad demokratizacije, a Sistem 48 je naprosto posledica svega toga. Ne kažem ni da prethodna vlast nije pokazivala obrise lokalne autokratije, ali svakako da je demokratija dug proces, od kojeg smo mi čini se dalji nego što smo bili 2004. Drugi razlog je što se ovde vlada personalno a ne institucionalno, zbog toga rad javnih preduzeća, njegova ocena, čak i izvršenje najsitnijih infrastrukturnih i komunalnih problema gubi na značaju, svako zna da će se, nezavisno od uspešnosti rada posle mandata skriti iza predsednika. To vidimo i u najskorijim situacijama gde se niko od institucija ne oglašava. Građani su takođe svesni toga i izgubili su poverenje u procedure i da će bilo čim uticati ili nešto promeniti, odnarodovanošću, vlast je indirektno poručila da je Sistem 48 višak.– kazao je Božidar Sudžum

    Božidar Sudžum

    Imaju predloge ali ih ne predlažu lokalnim vlastima

    Iako se delom opštinski budžet puni i novcem građana, među stanovnicima opštine Inđija nema zainteresovanih za njegovo formiranje.

    Javna rasprava o budžetu za narednu godinu je sprovedena od 6. do 20. decembra 2022. godine. Otvoreni sastanak sa građanima bio je predviđen za 14. decembar ali se ni ovog puta građani Inđije nisu uzeli učešće u kreiranju budžeta.

    Predstavnici opozicije i pozicije u lokalnom parlamentu su saglasni da je neophodno učešće građana ali, nemaju odgovor na pitanje „Zašto stanovnici Inđije iznegavaju javne rasprave?“.

    Ne znam šta je razlog, svi su uredno pozvani. Građni mogu da promene mnogo toga ukoliko učestvuju na javnim raspravama, čini mi se da su nezainteresovani. Mislim da će u narednom periodu biti bolja situacija i da će građani uzeti učešće u kreiranju budžeta. – smatra predsednik predsednik SO Inđija, Đorđe Dimič.

    Đorđe Dimić, predsednik SO Inđija

    Opozicioni odbornik Božidar Sudžum kaže da su budžeti prethodnih godina minimalno izvršavani, a javnom raspravom se može stvoriti dodatni pritisak da se takva praksa zaustavi. Međutim, građani nisu pokazali interesovanje ni za tu temu što je, prema njegovim rečima, nejasno.

    Budžet je dokument u kojem najneposrednije učestvuju građani, plaćanjem poreza. Naš književnik Ljubomir Nenadović je govorio da se „ljudi razlikuju od životinja samo plaćanjem poreza.“ Frenklin Delano Ruzvelt je to malo blaže opisao kao „naknadu koju plaćamo da bi živeli u organizovanom društvu“. Kada se sve to uzme u obzir ostaje u potpunosti nejasno zbog čega građani nisu zainteresovani makar za to. Budžeti prethodnih godina su minimalno izvršavani, a javnom raspravom se može stvoriti dodatni pritisak da se takva praksa zaustavi. Nažalost, na javnoj raspravi su bili prisutni samo predstavnici mesnih zajednica, moj kompanjon Strahinja i ja. Putem naših medija smo obaveštavali o raspravi, međutim niko se nije pojavio. Verujem da je većina ljudi koji nas podržavaju videla to kao priliku da nama ispostave probleme koje ćemo predložiti što je u redu, međutim mi smo više za participativnu demokratiju, u kojoj svako učestvuje i kreira politiku nezavisno od podrške i lojalnosti pokretu ili stranci. Predstavnička demokratija je predominantna u današnjem svetu, ali mislim da su ovakva mala mesta poput Inđije idealna da se ta granica predstavničke demokratije pomeri ka participativnoj, gde svaki pojedinac može da uzme stvar u svoje ruke. Nažalost i dalje su mnogi u lancima loših tekovina socijalističke države gde su ljudi i dalje stava da „ima ko da misli o tome“, što podupire da budžeti izgledaju netransparentno i neracionalno jer zbog toga takođe niko ne ispašta. Ova javna rasprava je ipak još jedan indikator da prava politika većinu  i ne interesuje, jer sa jedne strane ljudima je  muka blata u kojem se nalazi politička scena a sa druge je problem i manjak informisanosti i znanja onih koji možda i imaju želju da učestvuju u ocenjivanju i predlaganju odluka. – kazao je Božidar Sudžum.

    Ipak, predsednik opštine Inđija, Vladimir Gak smatra da građani komuniciraju sa svojim predstavnicima u lokalnom parlamentu odnosno odbornicima i, kako kaže,  na taj način se čuje i njihov glas.

    Ne znam šta je motiv mi smo svakako organizovali javnu raspravu. Razgovarali smo i sa odborničkim grupama, utisak mi je da građani kroz odbornike za koje su glasali šalju svoje predloge i zahteve. Opozicione odborničke grupe koje su iznele zahteve građana smo saslušali i među zahtevima odnosno predlozima ima onih koje ćemo uvrstiti u budžet za narednu godinu. – kazao je Vladimir Gak.

    S druge strane, odbornik pokreta Građanin Božidar Sudžum navodi da su za razliku od njegove odborničke grupe i predloga građana koji se njima obraćaju, predlozi čak i ljudi koji imaju autonomiju odlučivanja što  može bit dodatni razlog zbog čega građani ne dolaze na „otvoreni sastanak“.

    Imali smo slučaj sa bunarom u Krčedinu, gde su predstavnici mesne zajednice upozoravali međutim reakcija nadležnih je izostala i ovo navodim samo kao primer da zapravo manjina donosi odluke o prioritetima i projektima koje treba izvršiti. Opet kažem, kod nas je druga situacija, mi smo za participativnu demokratiju i naš pokret čine želje, zahtevi i molbe naših građana, koji su to vrlo brzo shvatili i otud poverenje da našim radom u skupštini, javnoj raspravi i konsultacijama možemo nešto da menjamo. Naravno, kada se nekom da mogućnost da iskaže svoje mišljenje onda je i zainteresovanost veća. Takođe, pošto vlast predloge usvaja selektivnom metodom, ljudi uporište rešavanja svojih problema vide u nama jer odmah izlazimo na teren i vršimo pritisak. Svakako te stvari su dobre za nas možda kao političke aktere, ali ne i za razvoj čitave opštine. Ipak, iako se ljudi koji odlučuju svesrdno trude da dokažu da je opozicija remetilački faktor, ja bih rekao da je ovo primer da ipak uz dobru opoziciju, pritisak i učešće građana nešto može da se promeni. Takva svakodnevnica u našoj opštini koja nas prati koliko i mandat se preliva i na budžet i predloge o budžetu.- smatra Sudžum.

    Građani su u 2021. propustili priliku da ,između ostalog, o izmeni Odluke o lokalnim administrativnim taksama ali i o izmeni Odluke o lokalnim komunalnim taksama.

    Propuštena je prilika da se čuje obrazloženje Odeljenja za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda opštine Inđija zbog čega će posle četiri godine takse biti uvećane za 10 odsto.

    U toku ove godine građani su imali mogućnost da iznesu svoje predloge za izmenu i dopunu Statuta opštine, Nacrtu Programa kapitalnih investicija opštine Inđija za period 2022-2027 godine zatim da se informiši o nacrtu Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima za period 2022-2027 godine i na kraju o Nacrtu Odluke o Budžetu opštine Inđija za 2023. godinu u delu planiranja kapitalnih i drugih investicionih projekata.

    Pomenute teme nisu zainteresovale inđinčane te su odbornici na sednici Skupštine opštine Inđija doneli odluku umesto njih.

    Miodrag Blečić (IN Medija)

    This article is produced within the project Back to Basics – Parliament as a Backbone for the Rule of Law that is financially supported by the European Union. The contents of this publication  are the sole responsibility of IN Medija and may in no way be taken to reflect the views of the European Union“.

    Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je  odgovorna IN Medija i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Politika