Antibiotici

Categories Inđija, Istorija inđijskog rokenrola, NAJVAŽNIJEPosted on

Bend “Antibiotici“ nastao je 1993. godine u Inđiji. Prvobitni sastav benda činili su: Miša Dukić (bubanj), Radovan Tošić (bas gitara) i Branislav Divnić (gitara i vokal)

Bend je nastao od školske grupe „Karamela bend“ koju je Divnić osnovao u osmom razredu osnovne škole. Svirali su po školama, kao i u centru grada, obrade pesama muzičara koje su voleli, kao što su: EKV, Van Gogh, Partibrejkersi… Divnić je želeo da, po uzoru na bendove koje vole, počnu da pišu svoje pesme, pa je okupio ekipu sa kojom je počeo da radi.

Ime „Antibiotici“ nastalo je kao odgovor na tada aktuelan turbo-folk. Razmišljali su o interesantnom imenu, koje bi istovremeno zvučalo pomalo „underground“, ali koje šalje određenu poruku. Zbog toga su uzeli ime koje je po njima predstavljalo „lek za turbo-folk“.

Prvi koncert održali su u tadašnjem Sokolskom domu (današnji „Kulturni centar“), a nakon toga usledili su koncerti po gradskim klubovima i trgovima.

Do promena u bendu dolazi već 1995. godine kada Tošića na basu menja Milenko Miki Radosavljević, a u bend dolazi i klavijaturista Sima Poznan. Kratko vreme u bendu je bio i Nenad Aleksić, koji je svirao saksofon, ali ta kombinacija nije dugo potrajala.

Glavni autor u bendu bio je Divnić, a prva pesma koju je napisao je „Reci“, koja govori o neuzvraćenoj ljubavi. Aranžmane su radili svi zajedno.

Bend je uspeo da pronađe sponzora, koji je finansirao snimanje albuma. Zbog želje da što bolje predstave svoju muziku, pala je odluka da pesme budu snimljene u tek osnovanom zrenjaninskom studiju „Tarcus“, koji je u tom trenutku bio najmoderniji muzički studio u zemlji.

Zanimljivo je da su „Antibiotici“, prema sećanju članova benda, bili treći koji su snimali u tom studiju; pre njih albume snimili samo još Obojeni program („Ili 5 minuta ispred tebe“, 1996.) i Kanal tvid („Kamene lutke“, 1996.)

Album je snimljen 1995. godine, a značajan pečat na tom snimku ostavio je Mileta Grujić, koji je album producirao. Međutim, on nikada nije ugledao svetlost dana.

Usledilo je još koncerata, gostovanja po radio stanicama, ali bezuspešno. Bend je sebi postavio visoke ciljeve, od kojih nije želeo da odustane.

U pokušaju da se „probiju“, Divnić je kontaktirao Dušana Ercegovca, poznatog menadžera bendova koje su članovi benda voleli (EKV, Plejeboj), kome je odneo snimke. Nakon što je preslušao pesme, Ercegovac ih je odbio rečima da „ovo još nije profilisano, potrebno je tu još rada“. Taj događaj bio je presudan za bend, jer je Divnić, potpuno razočaran, raspustio „Antibiotike“ i otišao u vojsku.

Članovi benda otišli su svako na svoju stranu i danas se niko ne bavi muzikom, osim ponekad, za svoju dušu. Kao bend se nikada više nisu okupili.

Autor: N. Radišić

Podeli na društvenim mrežama:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *